Колинда Грабар Китаровић: Хрватска и Србија би могле да заору панонску равницу и засаде жито
ЗАГРЕБ - Бивша хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић коментарисала је улазак Финске и Шведске у НАТО, рат у Украјини и своје односе с руским предсjедником Владимиром Путином и, између осталог, рекла да је увjерена да је Хрватска била чланица Алијансе у вријеме, како је навела, великосрпске агресије рат се не би догодио.
Када је, каже, почела отворена руска агресија, размишљала је: "Па зашто ми не заоремо сад ову нашу Славонију, и у Србији исто, и тражимо од ЕУ неку хитну помоћу и у људству, механизацији и свему осталоме, кало бисмо засадили то жито".
Треба, истиче, подржавати производњу жита из Украјине, али мислим да смо с нашом панонском равницом могли ускочити као бисмо спречили раст цијена, посебно на хрватском тржишту, али и на другим.
"Гледајући шта се данас догађа у Украјини, која нема право на члан 5, односно колективну самообрану, ја бих на месту Финске и Шведске донела ту одлуку", казала је Грабар-Китаровић за хрватски РТЛ. Европа с једне стране мисли да ће то допринети сигурности Европе и јачати НАТО, али који ће бити Путинов одговор је тренутно најважније питање, рекла је Грабар Китаровић.
Додала је да је руском предсједнику Путину одувек било јасно да је НАТО одбрамбени савез.
Присјетила се притом самита у Риму када је успостављено партнерство између Русије и НАТО, када је Путин рекао да 50 година Хладног рата никоме ништа доброг није донело.
"НАТО нема намеру да улази у сукоб с Русијом", сматра Грабар Китаровић и тврди да Алијанса ради све да би се сукоб смирио и да не би дошло до ширења.
"Чињеница је да Украјина има потпуно право на самообрану, што је и осигурано Повељом УН-а", додала је. Говорећи о својим разговорима са Путином, она је казала да су се они односили и на проширење НАТО и да је шеф руске државе, како каже, говорио да се Хрватској ЛНГ неће исплатити.
"Они који тврде да је ширење НАТО извор сукоба нису у праву. Разлог овог сукоба и чињенице да је Путин покренуо овај рат, у мојем некаквом уверењу, да успостави неку руску сферу утицаја", сматра Грабар-Китаровић и додаје да је Путин 2000. године, када је дошао на власт, поставио циљ да поново обнови руску моћ и углед у свету.
"Нико нема право наметати мир Украјини. Као што бих се ја као Хрватица тада, 90-их година, када смо се ми борили, борила против било каквих наметања решења када је ријеч о Хрватској", рекла је и додала да наравно да сви желимо да се рат у Украјини што пре заврши.
Сматра да би било добро да се мировни преговори воде иза затворених врата јер све што изађе у јавност сада је осуђено на пропаст. "Али, нисам сигурна у овом тренутку да ли је председник Путин спреман", навела је Грабар-Китаровић.
О разговорима са Путином каже да су били дуги и не једноставни, као и да су трајали сатима.
"Могло се тада с њим разговарати и био је разуман. Ни у једном тренутку није показао непоштовање ни према мени као председници ни као према жени", рекла је Грабар Китаровић.
Нису се, додала је, слагали око проширења НАТО, а највише се нису слагали око ЛНГ терминала на Крку и енергетике. "Он је мене увјеравао да ЛНГ терминал на Крку неће бити економски одржив и да ће подићи цијене гаса. Хвала Богу што је хрватска влада ипак ишла у реализацију тог пројекта, то ће нас спасити у овој јесени која долази", рекла је бивша хрватска предсједница.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
