Керумов пут од врха до проблема: Чувао овце, па створио царство вриједно стотине милиона евра

СПЛИТ – Бивши сплитски градоначелник, пreдузетник и предсједник Хрватске грађанске странке (ХГС) Жељко Керум ухапшен је у сриједу навече у Велој Луци.

Керум je деценијама једна од најконтроверзнијих личности хрватског бизниса и политике. Његово име годинама се повезивало са великим трговачким успјехом, луксузним некретнинама и политичким наступима, али и са бројним аферама, судским споровима и финансијским проблемима.

Након вијести о његовом хапшењу у оквиру истраге познате као „афера Коноба Пршут“, Керум се поново нашао у центру пажње јавности.

Од породичне трговине до милионске империје

Жељко Керум рођен је 1960. године у Сплиту, а пословну каријеру започео је крајем осамдесетих година као трговац.

Највећи успон доживио је током деведесетих, када је основао компанију „Керум“, која је израсла у један од највећих трговачких ланаца у Далмацији.

Компанија се бавила:

• малопродајом хране и робе широке потрошње;
• велепродајом;
• угоститељством;
• туризмом;
• некретнинама.

У периоду највећег пословног успона Керум је посједовао десетине супермаркета, тржних центара, хотела, ресторана и пословних објеката широм Хрватске.

Процјењивало се да је његова имовина у најбољим годинама вриједила више стотина милиона евра, због чега је често убрајан међу најбогатије хрватске предузетнике.

Од чувања оваца до Ирака

– Ја сам одрастао на селу, до 14. године чувао сам овце и радио сеоске послове. Завршио сам средњу школу, отишао у ЈНА, желио сам да радим јер сам хтио да зарадим за аутомобил. Отишао сам у Ирак, био сам амбициозан. Када човјек са скромним могућностима направи оно што сам ја направио, то је десет пута више од некога ко је наслиједио посао од оца. Керум је мали сељак из Огорја који је нешто направио – говорио је Керум.

Прије пословног успјеха у Сплиту радио је као багериста у Ираку, на градилишту на којем је сарађивала сарајевска компанија „Враница“. Сјећајући се тог периода, испричао је да су живјели у контејнерима усред пустиње, без могућности комуникације са породицом.

– Најљепше је било када сам возио шефа Богдана у Багдад, директно из пустиње у хотел „Шератон“. На рецепцији је била Лејла, алкохол је био дозвољен. Шеф ми каже: „Нема мачке која неће млијеко“ – присјетио се Керум.

Трговачко царство почело из породичне куће

По повратку из Ирака 1990. године отворио је малу продавницу у породичној кући на сплитским Брдима.

Према једној причи, првих мјесеци обилазио је конкурентске продавнице и биљежио цијене производа, а затим их у својој радњи продавао нешто јефтиније. Хљеб, млијеко и шећер, наводно, продавао је по набавним цијенама како би привукао купце.

Други, међутим, тврде да је робу набављао из државних робних резерви и Каритаса. Још средином деведесетих био је под истрагом због сумњи у привредни криминал, али никада није процесуиран јер против њега није било довољно доказа.

Посао је убрзо процвјетао. Отворио је први велики супермаркет у Лори, а затим наставио да шири пословно царство. Купио је пропалу „Југопластику“, а на њеном мјесту је 2007. године изградио тржни центар „Џокер“, тада највећи у Далмацији.

Керум се почетком двијехиљадитих хвалио својим пословним моделом.

– Професори Економског факултета у Сплиту студентима објашњавају градиво на примјеру Керумовог узорног књиговодства. Ако типични хрватски предузетник вара државу и запослене, ја сам заиста нетипичан – изјавио је 2002. године.

Мање је познато да је крајем деведесетих са једним добављачем играо бришкулу за палете кафе. Договор је био једноставан – ако Керум побиједи, платиће само једну палету умјесто двије. Ако изгуби, платиће три. Керум је побиједио.

Ширење пословног царства

Његове продавнице убрзо су се прошириле широм јадранске обале. На Хвару и Вису одлучио је да производе продаје по истим цијенама као на копну, упркос већим трошковима транспорта.

Касније се проширио и на Загреб, а почео је да улаже и у туризам. Прва инвестиција био је породични хотел „Нева“ у Подстрани, након чега су услиједиле бројне куповине некретнина и земљишта.

Финансијски проблеми након велике кризе

Глобална економска криза 2008. године снажно је погодила његово пословно царство.

Велика задуженост, пад потрошње и проблеми са ликвидношћу довели су до гомилања дугова.

Док је говорио о успјешном пословању, дугови су расли.

Његова компанија „Керум д.о.о.“ завршила је са више од 800 повјерилаца и дугом већим од 210 милиона евра.

Сам је своје финансијско стање описао ријечима:

– Некад сам возио Мајбах, а сада возим Пасата.

Компанија „Керум“ годинама се суочавала са финансијским потешкоћама, а велики дио пословног система завршио је у стечајним и предстечајним поступцима.

Посљедице су биле:

• затварање великог броја продавница;
• продаја дијела имовине;
• вишемилионска потраживања повјерилаца.

Ипак, Керум је задржао дио пословних активности кроз угоститељство, некретнине и фирме повезане са породицом, пише Бизнис телеграф.

Пршут на челу и улазак у политику

Керум је 2009. године направио велики политички преокрет када је као независни кандидат побиједио на изборима за градоначелника Сплита.

Представљао се као успјешан привредник који ће искуство из бизниса пренијети на управљање градом.

Његов мандат обиљежиле су бројне контроверзе.

У емисији „Недељом у 2“ изјавио је да Срби и Црногорци „не могу донијети ништа добро“ и да „Србина никада не би прихватио за зета“.

Када су се грађани жалили на рупе на путевима, одговорио је:” Можете мислити како је мени да возим “Ферари” по тим рупама, много горе него вама”.

Када је Сплит 2012. године био паралисан снијегом, изјавио је:

– Јао, пао снијег, па шта? Драго ми је... Дао Бог да падне и догодине.

На челу Сплита био је до 2013. године.

• Његов мандат обиљежили су:
• инфраструктурни пројекти;
• бројне политичке полемике;
• оштре изјаве;
• сукоби са политичким противницима.

Након тога остао је активан у политици кроз Хрватску грађанску странку (ХГС), коју је основао, али није успио поновити изборни успјех из 2009. године.

Најпознатија фотографија из његове политичке каријере настала је 2013. године, када је током предизборне кампање залијепио кришку пршута на чело. Фотографија је постала вирална, али је изгубио изборе. Касније је тврдио да је све било маркетиншки потез.

Луксузан живот и развод пред камерама

Керум је годинама био познат по луксузном начину живота.

Возio је „Хамер“, „Мајбах 62“, „Ферари F430“ и „Ферари 599 GTB“, а посједовао је и пословни авион „Цесна Citation X“, вриједан око 17 милиона долара, који је важио за најскупљи приватни авион у Хрватској.

Године 2009. шокирао је јавност када је у телевизијској емисији уживо објавио да се разводи од супруге Анке, са којом има двоје дјеце, јер чека дијете са 25 година млађом партнерком Фани Хорват.

Афере које су пратиле његову каријеру

Током пословне и политичке каријере Керум је био предмет бројних истрага, пријава и судских поступака.

Јавност су посебно занимали случајеви који су се односили на:

• послове са градом;
• управљање компанијама;
• пореске дугове;
• односе са пословним партнерима.

Најновији случај односи се на истрагу познату као „афера Коноба Пршут“, која се води због сумњи у незаконитости повезане са угоститељским објектом у његовом власништву у Каштелима.

Према писању хрватских медија, осим Керума, истрагом су обухваћене и друге особе из његовог пословног окружења, међу којима његов нећак Игор Сапунар и дугогодишњи сарадник Томислав Режић.

У овом тренутку истрага је у току, а надлежни органи још нису донијели коначне закључке о одговорности осумњичених.

Затвор због вожње упркос забрани

Недавно је изазвао саобраћајну незгоду аутомобилом марке „Ауди“ и побјегао са мјеста удеса. Полиција је утврдила да је возио упркос забрани управљања возилом која је важила до маја 2026. године.

На суду је признао прекршај и изразио жаљење, али га је судија ипак послао на 15 дана затвора у Билице због опасности да би могао поновити прекршај.

Чувена изјава о брзој вожњи

Једна од Керумових најпознатијих изјава датира из 2007. године, када је снимљен како вози 190 километара на час на дионици гдје је ограничење било 135.

– Ја сам возио брзо из неког свог разлога. Овај аутомобил је безбједнији када иде 195 него неки други када иде 70. Када возим брзо, не возим брзо да бих угрозио саобраћај. Волим спортску вожњу. Не пијем, не једем док возим да бих возио безбједно.

На крају је додао:

– Ја увијек возим толико. Не могу да возим спорије. За овај ауто је 190 нормална вожња. Ограничење је 135, па шта сад. Нећу да причам да возим 130 када не возим. Возим 200.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.