Фото: dnevnik.hr
| Драгана Јецков
ГЛИНА - Све је мање оних којима је усташки поздрав срамота, опасно је када се симболи тог режима враћају у јавни простор, истакла је посланик СДСС-а Драгана Јецков на комеморацији жртвама усташког злочина почињеног у љето 1941. године у православном Храму Рођења Пресвете Богородице у Глини.
Јецков је истакла да нема тог разлога, историјске неправде или било којег вишег циља који би могао оправдати убијање људи само зато што су друге вјере или националности.
Подсјетила је на 1941. годину, када су се глинска свакодневица и суживот срушили у тренутку кад је на власт дошао режим изграђен на идеји да неки људи вриједе мање од других, и то само због другачијег поријекла, у три таласа усташког насиља.
Указала је да се први догодио у мају 1941, када су похапшени и убијени готово сви мушкарци српске националности из града, преноси портал Индекс.
- Други, и најтежи, догодио се управо овдје, у православној цркви Рођења Пресвете Богородице, када су из околине Топуског жељезницом довезени Срби, њих око 400 стотине, и по наређењу усташког пуковника Томислава Рола убијени у цркви - напоменула је Јецков.
Трећи злочин, подсјетила је, догодио се почетком августа, над Србима доведеним из околине Вргинмоста, који су кренули на покрст свечано обучени, украшених кола, мислећи да иду према миру у властитом завичају.
- Умјесто тога, дочекала их је смрт - истакла је она.
Говорећи о судбини православне цркве, Јецков је истакла да је након њеног рушења ту изграђен Спомен дом, а једино што је остало јест скулптура, "знак да се овдје нешто догодило".
Весна Тершелич, руководилац Центра за суочавање с прошлошћу "Документа", нагласила је да се представници Владе Хрватске, чак и в.д. директора Спомен-подручја Јасеновац, "праве да усташког геноцида у НДХ није било".
Комеморацију жртвама једног од највећих усташких злочина у Глини и полагање ружа за жртве организовало је Српско народно вијеће, у суорганизацији с Антифашистичком лигом Хрватске и уз подршку Епархије горњокарловачке.
Усташки терор над Србима у Глини и глинском котару у прољеће и љето 1941. био је праћен масовним злочинима, присилним исељавањем и покатоличавањем, а потом и рушењем глинске православне цркве, која је претходно постала стратиштем невиних људи.
Митрополија црногорско-приморска објавила је раније да је 1941. година била једна од најтежих година за православне Србе на ширем подручују Глине заједно са дијеловима општина Вргинмост и Топуско.
Како истичу из Митрополије, најраспострањеније мишљење у српском народу је да се десио само један покољ у глинској православној цркви, а у ствари су била два, први увече између 29. и 30. јула, а други увече између 4. и 5. августа.
За вријеме првог покоља у српској православној Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини страдала су 174 Србина и њихова имена су утврђена, а у другом покољу страдало је 1.038 Срба и њихова имена су такође утврђена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.