Јосиповић: Односи Хрватске и Србије нису добри, само директни разговори ресавају проблеме

“Потребно је више отворених разговора, не преко сензационалистичких медија, већ за столом, између водећих људи, политичара, јавних функционера и то је једино што може донијети побољшање односа”, рекао је Јосиповић у интервјуу за Танјуг у Истри, гдје је учествовао на скупу “Стратешки економски разговори”

Како подсјећа био је учесник односа двије земље од 2010. до 2015. године и сматра да је у том времену озбиљно подигнут квалитет тих односа да је било одређених помака.

“Нажалост, чини ми се да је сада учињен озбиљан корак назад, али, на крају крајева, то је увијек и до унутрашњих питања”, рекао је Јосиповић.

На питање шта учинити да се побољшају односи Србије и Хрватске, одговара да треба више разговарати и радити на пројектима који доносе добробит и једној и другој страни, уз више економске и културе сарадње.

Подсјећа да Србија и Хрватска имају много тога заједничког, као и тешке тренутке историје иза себе, али је потпуно јасно да је судбина обије земље ЕУ.

Хрватска је сад унутра, биле је бржа, а на Србији је да проведе реформе и ријеши наболнија питања, прије свега однос према Косову, рекао је Јосиповић, за вријеме чијег мандата је Хрватска, прије тачно 10 година, 2013, постала чланица ЕУ.

Јосиповић вјерујеи и да ће процес приступања Западног Балкана, који је застао, бити настављен.

“Не вјерујуем у теорију штапа и шаргарепе, јер то никад није ништа рјешило. Треба јачати свијест о томе да европска будућност свакој земљи доноси бенефите и добре околности”, каже бивши шеф хрватске државе.

Када је ријеч о будућности ЕУ, указује да су турбулентна времена и кључно је да ЕУ смогне снаге да ојача.

“То можда значи још један корак одступања дијела суверености ЕУ, али мислим да је то једини начин да се успостави заједничка спољна и безбједносна политика, и да се ојача позиција Европе, према другим важним факторима, САД, Русији, Кини, и то не у смислу агресивности, већ способности да заступа и брани своје интересе независно од других”, рекао је Јосиповић.

Како каже, ЕУ мора да гради партерске односе са свима, али мора имати врло јасне вриједности иза којих стоји европска политика.

Поручује и да ЕУ није потпуна без југоистока Европе.

“Ако гледамо историјски, економски, културолошки, земље попут Србије, БиХ, Сјеверне Македоније, Црне Горе су дио Европе, по свим критеријумима и надам се да ће тај процес, који је сада нешто застао, бити настављен, али мора се знати да с нужне промјене и у политици и у начину пословања, сваке од појединих држава јер су проблеми различити”, додао је Јосиповић.

Коментаришући предлог француског предсједника о формирању нове политичке организације која би окупила земље које још нису у ЕУ, каже да то вјероватно јесте демотивишуће за многе, и да, иако не зна детаље идеје Емануела Макрона, лично не би волио да то буде замјенска верзија ЕУ, на неодређено вријеме.

Додаје, међутим, да и државе у региону морају размислити о томе шта морају да промјене, ако заиста желе да буду дио европске заједнице. Ситуација у региону, каже, лошија је него прије седам, осам или 10 година, јер политичка ситуација није добра.

“Чини ми се да су многе земље дошле до лимита у којем би требало да направе одлучни корак и промјене неке ствари за које данас изгледа да су незамисливе, и тиме показати да имају ту снагу. Тим прије што неке од догми појединих политика заиста немају пуно изгледа да буду реализоване”, рекао је Јосиповић.

Као позитиван примјер наводи Сјеверну Македонију, која је, каже, направила велике уступке, рачунајући да ће им то у будућности донети више него неке популитичке идеје у вези са националним идентитетом, али се ту, напомиње, ЕУ није показала коректним фактором и партнером, јер након што је Скопље учинило шта се тражило, није услиједио прави одговор.

Када је ријеч о односу хрватског предсједника Зорана Милановића и премијерка Андреја Пленковића, пуном тензија, Јосиповић каже да је то ствар и меналитета и темперамента појединих политичара.

“Имамо тај стални сукоб предсједника владе и Републике, са једним стилом комуникације који није мој свијет, али не бих рекао да хрватска демократија угрожена. Имамо проблеме кризе, али Хрватска је стабилна демократија и чланица ЕУ и надам се да ће тако остати”, закључио је Јосиповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.