Дешавања у Тузима подијелила политичке партије у Црној Гори

Тањуг
Дешавања у Тузима подијелила политичке партије у Црној Гори

ПОДГОРИЦА - Протести против епидемиолошких мјера Министарства здравља у општини Тузи, која је већински насељена Албанцима, подијелила је ионако већ дубоко подијељену политичку сцену у Црној Гори.

Предсједник те општине Ник Ђељошај тврди да је извршна власт мјером забране рада угоститељских објеката из епидемиолошких разлога у тој општини имала намјеру да понизи њене грађане.

"Имали су намјеру да нас понизе, али то не може, то овдје не пролази", рекао је Ђељошај за подгоричке Вијести.

И док се очекује да у Тузи дође премијер, потпредсједник Владе и министарка здравља, Здравко Кривокапић, Дритан Абазовић и Јелена Боровинић Бојовић, као подршка Ђељошају у тој општини су се окупили лидери албанских странака, председник Савета Албанаца у Црној Гори и локални функционери Албанци из Улциња. Политичке партије власти и опозиције различито реагују на протест у Тузима и док једни позивају на смиривање ситуације, други подржавају Ђељошаја, а неки позивају на његово процесуирање.

Социјалистичка народна партија позвала је на смиривање ситуације у Тузима.

"Умјесто потпаљивања страсти и жеље да се остваре ситни политички поени, сматрамо да би било разумније и цјелисходније да Ник Ђељошај својим примјером покаже грађанима Тузи како се поштују Устав, закони и мјере надлежних органа", саопштено је из те странке, која је дио владајуће коалиције.

Из СНП-а су поручили да Ђељошај мора да схвати да су Тузи дио Црне Горе и понашати се у складу с том чињеницом.

Посланик албанске странке у црногорском парламенту Генци Ниманбегу је на страни Ђељошаја и општине Тузи, али сматра да ситуацију треба ријешити дијалогом.

Упитан ко позива на репресивне мјере, рекао је да је у питању предсједник Праве Црне Горе Марко Милачић, пренијеле су подгоричке Вијести.

Милачић је раније позвао је тужилаштво да хитно процесуира предсједника општине Тузи Ника Ђељошаја.

"Понашање Ђељошаја чин је неодговорног политичара који зарад уских медијских и других интереса крши низ закона Црне Горе и потпирује подјеле и то са позиције првог човјека једне општине у Црној Гори, што га чини недостојним те функције", рекао је Милачић и додао да закон мора бити једнак за све, пренијеле су Вијести.

Ђељошај је након тога позвао Милачића у Тузи да и он покуша да ријеши ситуацију.

Предсједник Општинског одбора ДПС Мила Ђукановића у Тузима Мирза Пепић је оцјенио да нове мјере које је Влада донијела за општину Тузи су, како је навео, "доказ да ову владу не воде никакви експерти".

"Ријеч је о чисто политичком хиру и одлуци којом се желе дисциплиновати грађани општине Тузи. Грађани Тузи нису против здравствених мјера, јер смо то доказали у првом таласу пандемије вируса корона, али јесу против политичких које су усмјерене на слабљење економских прилика у најмлађој општини у Црној Гори", навео је.

Пепић каже да је "ово уједно показује и однос нове апостолске владе према општини у којој већину становништва чине мањински народи, па ова политичка одлука има и посебну конотацију.

"Ми нећемо ћутати, већ ћемо се супротставити свим законом прописаним средствима, овој одлуци, као и свакој политичкој одлуци којом се тенденциозно наноси штета грађанима било које општине у нашој Црној Гори", навео је Пепић.

Опозициона СД бившег предсједника парламента Ивана Брајовића такође је подржала предсједника општине Тузи Ника Ђељошаја.

Та странка у настојањима Ђељошаја не види ништа друго до, како кажу, потребу да се заштите становници општине Тузи која је у "зеленом", а ипак је подвргнута ригорозним мјерама, казао је Самир Аџовић, предсједник Општинског одбора СД-а у Тузима.

Аџовић сматра да се та општина кажњава "за неспособност Владе да управља епидемиолошком ситуацијом".

Један од лидера ДФ-а и посланик Покрета за промјене Небојша Медојевић, пак, сматра да је кривица на обје стране - Владе која није консултовала Ђељошаја и Ђељошаја, који ову ситуацију користи у политичке сврхе.


 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана