Браћа умјесто скупих телефона изабрала трактор

ПОДГОРИЦА - Да и данас има малишана који више воле рад, њиву, тракторе и животиње него сате проведене на друштвеним мрежама и мобилним телефонима, на најљепши начин показују браћа Душан (14) и Ђорђе (12) Рацковић из села Бери, надомак Подгорице.

Они су цијели љетни распуст провели радно, обављајући понекад и теже послове да би зарадили новац, а све што су зарадили уложили су у куповину трактора. Вриједна браћа сада имају машину која ће им помоћи у бројним пољопривредним пословима, а пут до остварења сна није био лак.

- Радили смо са татом по градилишту, били смо у Зети, помагали тетки да изводи краве, да даје кокошкама, да музе краве. Купили смо бале, изводили овце на катун. Три хиљаде оваца смо извели. Орали смо, фрезирали, садили кукуруз, имали малу башту, копали, брали смокве па их продавали. Било је доста посла за брата и мене, а ми смо новац чували и на крају купили трактор - каже за Душан.

На сугестију да су за тај новац могли да купе и два нова мобилна телефона, Дуле без оклијевања каже да би увијек изабрали трактор.

- Шта ће нам ти скупи телефони, од њих само боле очи. Купили смо трактор, од ког ћемо послије имати користи - додаје овај дјечак.

Нико није био срећнији од њих када се времешни, али још функционални трактор паркирао у њиховом дворишту.

- Баш сам био узбуђен. Једва сам чекао да дође. Ми ћемо радити са њим у кромпиру, у дворишту и ићи да радимо нешто и помажемо осталима. Ово је дефинитивно наш остварени сан - додаје Ђорђе.

Ови дјечаци не либе се посла ни у штали ни на њиви. Знају све да раде, а све су учили уз тату и покојног деду, који би сигурно био поносан на њих.

- Када сам био мали, гледао сам од тате и од деде како су они радили, како су одржавали двориште и тако се то мени свидјело. Ја сам почео да волим пољопривреду, тракторе и машине. Када смо брат и ја довољно порасли, све смо почели да помажемо и учимо са њима. Сада све знамо и оно што је најважније волимо да радимо - каже Ђорђе Рацковић.

Четрнаестогодишњи Душан ускоро се уписује у средњу школу, али за овог дјечака нема много дилеме.

- Пољопривредну школу у Зети, свиђа ми се пољопривреда и она има неке смјерове које бих ја волио да завршим, попут земљорадње, воћарства. Да се бавим воћкама или да садим лубенице, углавном пољопривреда - поручује Душан Рацковић.

Ђорђе и Душан стигну и да играју фудбал и да играју игрице са другарима, али ипак их више испуњава рад и помагање другима. Ови дјечаци су најбољи доказ да када се нешто воли и жели, уз добру организацију, може да се постигне.

Свима помажу

На своје синове посебно је поносна мајка Хајдена, која им пружа безрезервну подршку.

- Првенствено ме испуњава то што су увијек ту, спремни да помогну другим породицама, пријатељима и комшијама. Увијек су ту за сваку помоћ, небитно да ли су то кућни послови или послови у дворишту. Увијек питају да ли треба нешто да се помогне и шта можемо да урадимо - казала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.