Фото: Агенције
| Илустрација
БУДВА - Иако је овогодишња туристичка сезона оцијењена као једна од најуспјешнијих, Црну Гору догодине очекује озбиљан изазов како да надомјесте госте и приходе са традиционалних тржишта.
Увођење визног режима за држављане Русије, Турске и Азербејџана неминовно ће смањити број гостију са тих тржишта, а самим тим и приходе од туризма.
Посебно је осјетљив губитак руског тржишта. Руски гости су прошле године остварили више од 2,4 милиона ноћења, што је око 16,4 одсто свих ноћења страних туриста. У Црну Гору је те године дошло готово 204.000 туриста из Русије. Заједно са гостима из Турске, Кине и Бјелорусије, ова четири тржишта донијела су више од 3,2 милиона ноћења.
Руски гости годинама су важили за једне од најпожељнијих на Црногорском приморју. Нису били значајни само због броја, већ и због дужине боравка и веће потрошње. Новац су остављали у ресторанима, продавницама, на излетима и у другим туристичким услугама.
Туризмолог и професор Факултета за бизнис и туризам у Будви Раде Ратковић упозорава да се туристичка политика не може заснивати само на броју долазака. Посебно је проблематично, сматра он, што Црна Гора није на вријеме обезбиједила довољно снажна алтернативна тржишта која би могла да надомјесте губитак традиционалних гостију.
- Немамо организованих гостију у организованим аранжманима са главних и водећих емитивних тржишта. Ово што долази из Западне Европе махом је млађа популација. Они долазе јефтиним лоукост аранжманима, па често у шали кажемо да их хватају испод крила авиона - казао је Ратковић.
Он сматра да недостају породични гости који дуже остају и више троше, те да је неопходно продужити сезону на најмање седам мјесеци. Да је руско тржиште и даље веома важно сматра и туризмолог Петар Голубовић.
- Русија је друго најважније емитивно тржиште, уз раст од осам одсто у односу на 2025. Ипак, Русија и даље није достигла ниво из 2019. године, када је остварено 1.654.093 ноћења. Зато одлука о увођењу виза за држављане Русије изазива забринутост - рекао је Голубовић.
Док стручњаци упозоравају на посљедице, из Владе истичу да се туристичко тржиште све више диверсификује.
Министарка туризма Симонида Кордић истиче да је ова година међу најуспјешнијим туристичким годинама до сада. Наводи да је у првих седам мјесеци Црну Гору посјетило више од 1,6 милиона туриста, који су остварили око 8,9 милиона ноћења. Приходи од путовања и туризма у првој половини године достигли су око 465 милиона евра, што је готово девет одсто више него у истом периоду прошле године.
Раст биљеже и нова тржишта. Број ноћења гостију из Индије повећан је за више од 92 одсто, из Аргентине готово 73 одсто, а из Бразила око 50 одсто. Расту и тржишта САД, Канаде, Румуније, Холандије, Италије и Пољске.
Познати угоститељ Илија Арменко сматра да је Црна Гора због неодговорне политике постала дестинација тзв. социјалног туризма. Он истиче да прекид односа са Источном Европом и драстичан пад броја руских гостију за посљедицу имају празне луксузне апартмане и немогућност привлачења клијентеле која заиста оставља новац.
- Ми смо отјерали руске туристе, а сада ћемо отјерати и то мало што је остало увођењем виза, умјесто да смо тражили прелазни период. Овако смо остали без директних летова и довели клијентелу која нема новца. Постали смо дестинација социјалног туризма, гдје се издаје кревет за десет или 20 евра, а од тога нема зараде. Сви у свијету броје паре, а наша министарства замазују очи јавности тако што броје само главе - казао је Арменко.
Аналитичар Давор Докић истиче да су гости из Русије, уз оне са Блиског истока и из Скандинавије, стварали атмосферу у којој је туристички сектор остваривао значајну зараду. Он је нагласио да су Руси на дневном нивоу остављали око 600 долара, док туристи који данас масовно долазе кроз јефтине авио-аранжмане троше свега неких 80 долара дневно.
- На сваки начин покушавамо да откинемо ту дебелу грану на којој сједимо. Умјесто да смо дипломатски тражили прелазни период и заштитили интересе државе која живи од туризма, ми се нисмо огласили - каже Докић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.