Braća umjesto skupih telefona izabrala traktor

PODGORICA - Da i danas ima mališana koji više vole rad, njivu, traktore i životinje nego sate provedene na društvenim mrežama i mobilnim telefonima, na najljepši način pokazuju braća Dušan (14) i Đorđe (12) Racković iz sela Beri, nadomak Podgorice.

Oni su cijeli ljetni raspust proveli radno, obavljajući ponekad i teže poslove da bi zaradili novac, a sve što su zaradili uložili su u kupovinu traktora. Vrijedna braća sada imaju mašinu koja će im pomoći u brojnim poljoprivrednim poslovima, a put do ostvarenja sna nije bio lak.

- Radili smo sa tatom po gradilištu, bili smo u Zeti, pomagali tetki da izvodi krave, da daje kokoškama, da muze krave. Kupili smo bale, izvodili ovce na katun. Tri hiljade ovaca smo izveli. Orali smo, frezirali, sadili kukuruz, imali malu baštu, kopali, brali smokve pa ih prodavali. Bilo je dosta posla za brata i mene, a mi smo novac čuvali i na kraju kupili traktor - kaže za Dušan.

Na sugestiju da su za taj novac mogli da kupe i dva nova mobilna telefona, Dule bez oklijevanja kaže da bi uvijek izabrali traktor.

- Šta će nam ti skupi telefoni, od njih samo bole oči. Kupili smo traktor, od kog ćemo poslije imati koristi - dodaje ovaj dječak.

Niko nije bio srećniji od njih kada se vremešni, ali još funkcionalni traktor parkirao u njihovom dvorištu.

- Baš sam bio uzbuđen. Jedva sam čekao da dođe. Mi ćemo raditi sa njim u krompiru, u dvorištu i ići da radimo nešto i pomažemo ostalima. Ovo je definitivno naš ostvareni san - dodaje Đorđe.

Ovi dječaci ne libe se posla ni u štali ni na njivi. Znaju sve da rade, a sve su učili uz tatu i pokojnog dedu, koji bi sigurno bio ponosan na njih.

- Kada sam bio mali, gledao sam od tate i od dede kako su oni radili, kako su održavali dvorište i tako se to meni svidjelo. Ja sam počeo da volim poljoprivredu, traktore i mašine. Kada smo brat i ja dovoljno porasli, sve smo počeli da pomažemo i učimo sa njima. Sada sve znamo i ono što je najvažnije volimo da radimo - kaže Đorđe Racković.

Četrnaestogodišnji Dušan uskoro se upisuje u srednju školu, ali za ovog dječaka nema mnogo dileme.

- Poljoprivrednu školu u Zeti, sviđa mi se poljoprivreda i ona ima neke smjerove koje bih ja volio da završim, poput zemljoradnje, voćarstva. Da se bavim voćkama ili da sadim lubenice, uglavnom poljoprivreda - poručuje Dušan Racković.

Đorđe i Dušan stignu i da igraju fudbal i da igraju igrice sa drugarima, ali ipak ih više ispunjava rad i pomaganje drugima. Ovi dječaci su najbolji dokaz da kada se nešto voli i želi, uz dobru organizaciju, može da se postigne.

Svima pomažu

Na svoje sinove posebno je ponosna majka Hajdena, koja im pruža bezrezervnu podršku.

- Prvenstveno me ispunjava to što su uvijek tu, spremni da pomognu drugim porodicama, prijateljima i komšijama. Uvijek su tu za svaku pomoć, nebitno da li su to kućni poslovi ili poslovi u dvorištu. Uvijek pitaju da li treba nešto da se pomogne i šta možemo da uradimo - kazala je ona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.