Политика
Фото: Aгенције
БРИСЕЛ - Мађарска обавјештајна мрежа годинама је дјеловала из сталног представништва те земље при Европској унији у Бриселу, а њени припадници покушавали су да врбују и прикупљају информације од званичника Европске комисије, наводи се у интерном документу Комисије.
Документ из априла ове године, у који је "Политико" имао увид, сажима резултате истраге коју је водио повјереник за борбу против превара Пиотр Серафин.
Његов је задатак био да испита наводе да су мађарски обавјештајци, распоређени у сталном представништву Мађарске при ЕУ, средином прошле деценије, покушавали да врбују званичнике европских институција.
- Истрага је утврдила да су мађарске обавјештајне службе између 2013. и 2016. године у стално представништво послале више својих оперативаца под дипломатским покрићем. Активности тих обавјештајних официра у Бриселу у почетку су биле дискретне, али од 2015. постајале су све отвореније - наводи се у документу.
Због појачаних активности постојање обавјештајне мреже постало је познато и међу мађарским званичницима запосленим у европским институцијама, што је, према оцјени Комисије, ослабило успјешност њиховог дјеловања.
- Према нашим сазнањима, те активности су престале 2016. године - стоји у извјештају.
У вријеме када је мрежа наводно дјеловала, мађарско стално представништво од 2015. водио је Оливер Верхеји, тадашњи мађарски амбасадор при ЕУ, а данас европски повјереник за здравство и добробит животиња.
Када су медији прошле године први пут објавили оптужбе да је мађарска амбасада била база обавјештајне мреже, Верхеји је предсједници Европске комисије Урсули фон дер Лајен рекао да није знао ништа о наводним активностима мађарских служби.
Свој је став поновио и у јануару ове године током саслушања у Европском парламенту, када су га посланици испитивали о тој афери.
Ни Серафинова истрага није идентификовала појединце који би могли бити директно одговорни за ту операцију.
- На основу прикупљених информација и с обзиром на ограничена овлашћења којима Комисија располаже, није могуће утврдити појединачну одговорност или умјешаност било кога осим самих обавјештајних официра - наводи се у документу.
Извјештај, који је достављен посланицима Европског парламента, истовремено наводи да Комисија није пронашла доказе о "озбиљним сигурносним пропустима".
Ипак, први пут се службено потврдило да је обавјештајна мрежа постојала и да су њена мета били запослени у институцијама ЕУ.
Обавјештајни официри користили су свој службени положај како би извршавали посебне задатке који су очигледно надилазили уобичајене дипломатске активности сталног представништва, стоји у документу.
Посебно се наводи да су успостављали контакте с званичницима Европске комисије мађарског поријекла и од њих покушавали да прикупе детаљне информације о раду Комисије на темама које су биле од посебног интереса за мађарску владу.
Мађарско стално представништво при Европској унији није одговорило на питања медија о наводима из извјештаја, а Европска комисија поновила је ранији став да током истраге није утврђен озбиљан безбједносни инцидент.
Хотелске собе
Према извјештају, Мађарска тајна служба је илегално претраживала хотелске собе и снимала телефонске разговоре европских делегација.
У неким случајевима, служба је преузимала податке с њихових лаптопа, што је изазвало забринутост због нарушавања приватности и сигурности европских институција.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
