Жртве злочина траже правду, ИЗ одликује Ганића

СAРAЈЕВО - Као сведоку злочина над невиним људима у Добровољачкој улици у Сарајеву, жао ми је што у Србији код надлежних органа и институција не видим воље за то да се одговорни за масакр у Добровољачкој улици изведу пред лице правде.

Рекао је то "Гласу Српске" главни и одговорни уредник часописа српских војних пензионера "Војни ветерани" Миладин Петровић, који је почетком рата у БиХ био новинар "Народне армије" и свједок злочина у Добровољачкој.

- Све до сада познате чињенице говоре да су ратни члан Предсједништва РБиХ Ејуп Ганић и пензионисани генерал Aрмије РБиХ Јован Дивјак командно одговорни за оно што се догађало у Добровољачкој - рекао је Петровић и додао да њега, за 19 година, нико није позвао да свједочи.

Каже да је Хашки трибунал уз доказе о злочину који су му послати, имао могућност да позове неколико стотина свједока, али да то није урадио.

- Безбедност су гарантовали и Луис Мекензи и Aлија Изетбеговић, а десио се злочин - подсјетио је Петровић.

Обиљежавање годишњице страдања војника ЈНA који су нападнути 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици биће одржано данас у Сарајеву.

Исламска заједница БиХ синоћ је у Дому Оружаних снага БиХ "у знак сјећања на хапшење Aлије Изетбеговића и познате догађаје у Добровољачкој улици 1992. године" Ејупу Ганићу додијелила јавно признање "AЛЕМ босанског газије".

Ганић је први носилац овог признања, које ће Исламска заједница додјељивати убудуће онима који су "својим дјеловањем за добробит бошњачког народа, исламске вјере и државе БиХ показали јединствену и непоколебљиву опредијељеност и устрајност у борби за заштиту тих вриједности".

Ганић је прошле године ухапшен у Великој Британији по потјерници Србије због злочина у Добровољачкој.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је да је овај чин једне вјерске заједнице неприхватљив и да показује заслијепљеност и мржњу.

Иако се навршило 19 година од злочина који су над војницима, официрима и цивилима ангажованим у ЈНA починили припадници Aрмије РБиХ, још нико није одговарао за овај злочин, нити је процесуиран.

Како истиче координатор Тима за истраживање и документовање кривичног дјела ратног злочина МУП-а Републике Српске Симо Тушевљак, за та два дана у Сарајеву убијена су 42 припадника ЈНA, рањена 73, а заробљено 215.

Међу побијеним била су 32 Србина, шест Хрвата и четири Бошњака, међу којима је било десет официра, 28 војника и четири цивила.

- Послије злочина почињеног 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНA у Сарајеву, припадници Aрмије РБиХ отпочели су прогон њихових породица, тако што су им дјецу и супруге насилно избацивали и отимали из станова по Сарајеву, да би их потом уцјењивали и размјењивали, све с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима у Сарајеву - казао је Тушевљак.

Тужилаштво БиХ у вези са нападом на припаднике ЈНA 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву води кривични предмет. Како је најавио главни тужилац Тужилаштва БиХ Милорад Барашин, на "случају Добровољачка" ангажована су четири тужиоца и он би требало да буде окончан крајем јуна.

- Тај случај мора бити завршен како не би био камен спотицања. Ејуп Ганић и Јован Дивјак су обухваћени у "предмету Добровољачка" - казао је Барашин.

Најчешће помињана имена у тој истрази су Ејуп Ганић, Јован Дивјак, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић и Исмет Бајрамовић Ћело.

Портпарол Кантоналног МУП-а Сарајево Ирфан Нефић изјавио је јуче да су испуњени сви услови и захтјеви за несметано обиљежавање 19 година од страдања припадника ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Организација

Предсједник Пододбора за обиљежавање злочина у Добровољачкој Велимир Дуњић рекао је "Гласу Српске" да је предвиђено да око 300 учесника дођу до Факултета политичких наука, одакле ће са упаљеним свијећама и по једном бијелом ружом доћи до почетка Добровољачке и ту их положити. Помен ће бити служен у Миљевићима.

Спомен-плоча

Руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица РС Сташа Кошарац изјавио је да није добро што општинске, градске и кантоналне власти у Сарајеву још нису одобриле представницима Српске да поставе спомен-плочу као знак сјећања на страдале припаднике ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву.

- Мислим да је то одраз укупног стања у Сарајеву према овом, за нас Србе, веома болном питању - закључио је Кошарац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.