ЖРС: Актуелна управа мора остати, а кредите не могу враћати

Бањалука – „Жељезнице Републике Српске" (ЖРС) траже да у процесу реструктурирања Влада РС сва потраживања према том предузећу конвертује у капитал, да кредитом Свјетске банке плате дугове радницима и Пореској управи РС и да редовно добијају грант од 25 милиона КМ годишње. Захтјевају и да остане актуелна управа ЖРС и поручују да не могу отплаћивати кредите и да позитивно пословање планирају тек за три године.

Све то побројали су у Нацрту Плана финансијског и оперативног реструктурирања „Жељезница Републике Српске", који је Надзорни одбор тог предузећа доставио Влади РС, а у посједу је портала capital.ba.

У оквиру пројекта реструктурирања са свјетском банком је договорен кредит од 51,3 милиона евра. Кредит је намјењен за измирење дугова према радницима и Пореској управи, за отпремнине за смањење броја запослених и за организационо реструктурирање.

Оптерећеност кредитима

„Жељезнице РС" значајно су финасијски оптерећене, посебно због међународних кредита од ЕБРД-а и ЕИБ-а од 86,8 милиона евра, Пољске од 20 милиона евра, Португала 3,9 милиона евра и Србије од 15,6 милиона КМ. Ови кредити су кориштени за реконструкцију и обнову опреме и инфраструктуре, те модернизацију возног парка.

Умјесто „Жељезница", Влада враћа ове кредите, због чега је највећи повјерилац овог предузећа са потраживањима од 145,9 милиона КМ.

У року од једне године на наплату доспијева и 5,1 милиона КМ кредита.

„Жељезнице" не могу измирити краткорочне обавезе јер им недостаје 160,4 милиона КМ и тај износ не могу обезбиједити из редовног пословања, наводи се у Нацрту Плана финансијског и оперативног реструктурирања ЖРС.

Поред тога, ово предузеће неће моћи отплаћивати ни будуће обавезе, које су још недоспјеле.

Мјере финансијског и оперативног реструктурисања

У Нацрту Плана се као могуће опције наводи закључивање споразума са Владом којим ће Влада наставити отплаћивати обавезе по међународним кредитима и конверзија и недоспјелих обавеза по међународним кредитима у капитал.

Као конкретне мјере финасијског и оперативног реструктурисања наведена је конверзија доспјелих обавеза према Влади од 145,9 милиона КМ и кредит Свјетске банке од 51,3 милиона евра.

„Конверзијом доспјелог дуга према Влади у основни капитал „Жељезница" у великој мјери би се побољшала платежна способност предузећа, с обзиром да би се умањиле краткорочне обавезе за 75 одсто. Кредитом Свјетске банке би се поред обавеза према радницима измириле и све обавезе према Порској управи РС што би омогућило претпоставке за дугорочну финансијску равнотежу", наведено је у Нацрту Плана.

Иако ће кредитом Свјетске банке број радника смањити на око 2.100 и тиме побољшати профитабилност, Управа Жељезница тврди да ће им и даље бити неопходна исплата гранта из Буџета РС „како би било омогућено редовно измирење обавеза према свим повјериоцима у будућности".

План пословања до 2022. године

У Нацрту је дат и план пословања „Жељезница" за ову и идућих пет година.

Раст прихода од превоза роба планиран је у износу од један одсто годишње, колико и раст прихода од путничког саобраћаја. Нешто већи раст, од седам одсто, планиран је за приходе од изнајмљивања теретних вагона, док остали приходи треба да расту три одсто.

Планирају и редован грант Владе од 25 милиона КМ годишње, али и да годишњи износ амортизације буде 15,4 милиона КМ, плус информатизација од 2020. до 2024. године по 1,2 милиона годишње.

Планиран је и раст трошкова материјала за два одсто, те пад трошкова запослених.

Као обавезу „Жељезнице" су планирале и плаћање 16,6 милиона КМ по основу камата на кредит Свјетске банке, те 900.000 КМ годишње по основу расходовања залиха материјала и робе.

„Жељезнице" планирају да тек 2021. године послују позитивно.

Ове године пословни губитак је планиран у висини од 13,4 милиона КМ, идуће године 4,3 милиона КМ, а 2020. године два милиона КМ. Пословна добит од 1,55 милиона требала би да буде остварена 2021. године, а годину касније да буде два милиона КМ.

Поред конверзије дуга према Влади у капитал и измирења обавеза према радницима и Пореској управи из кредита Свјетске банке, из „Жељезница" у Нацрту нуде да обавезе према осталим добављачима и пословним банкама наставе отплаћивати према утврђеној динамици, а да ће измирење обавеза према иностраним кредиторима зависити од договора с Владом.

На крају је предложено да се поступак реструктурисања оконча у року од пет мјесеци од отварања, те да пословање наставља да обавља постојећа управа самостално.

(capital.ба)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.