Зоран Тегелтија, министар финансија РС: План да РС отимањем надлежности буде претворена у љуштуру

РС у овом тренутку трпи финансијску и политичку штету, а мислим да је најопаснија институционална штета коју имамо због оваквог односа са институцијама БиХ.

Јасан је циљ да буде успостављено министарство привреде на нивоу БиХ и да мјесто одлучивања о развоју РС буде измјештено из Бањалуке у Сарајево. Истакао је то у интервјуу за "Глас Српске" министар финансија РС Зоран Тегелтија.

* ГЛАС: Влада РС утврдила је да су представници Српске у институцијама БиХ у више случајева преносили надлежности и на различите начине опструисали спровођење пројеката и реформи због чега ће бити одржана и посебна сједница Народне скупштине. Ко то коментаришете и колику штету због тога трпи РС?

ТЕГЕЛТИЈА: Одмах послије најаве формирања коалиције на нивоу БиХ и објављивања њеног програма било је јасно да ће РС имати потешкоће у сарадњи са институцијама БиХ. Већ тада смо указивали на ту опасност поготово због програмске платформе које су потписале бошњачке политичке партије и која је била основ за закључење коалиционог уговора са странкама из РС. Тим споразумима било је јасно дефинисано успостављање нових институција на нивоу БиХ и пренос надлежности. То је било садржано и у експозеу предсједавајућег Савјета министара БиХ. Одговор из Савеза за промјене на наша упозорења је био да они неће ништа прихватити што подразумијева пренос надлежности и да нема ништа спорно у експозеу предсједавајућег Савјета министара. У прошлом сазиву је у комуникацији са представницима бошњачких политичких партија био успостављен заједнички став представника РС на нивоу БиХ без обзира на то из које су странке и сва настојања за пренос надлежности и успостављање нових институција које нису у складу са уставним надлежностима врло лако су блокирана. Сада смо се, међутим, сусрели са ситуацијом да немамо подршку представника РС ни у Парламенту, а посебно у Савјету министара БиХ. РС у овом тренутку трпи финансијску и политичку штету, а мислим да је најопаснија институционална штета коју имамо због оваквог односа са институцијама БиХ.

* ГЛАС: Који су конкретни примјери штете о којој говорите?

ТЕГЕЛТИЈА: РС ће претрпјети економску штету, јер је за гранични прелаз у Градишци иако најфреквентнији у БиХ издвојено 6,5 милиона, а за прелаз у Свилају који не постоји ни као гранични прелаз, ни као путна комуникација два милиона евра. Трпимо политичку штету у циљу настојања да од РС буде створена празна љуштура и да она ни о чему не одлучује како би све одлуке биле доношене на нивоу институција БиХ. Највећа опасност је институционална штета која се прије свега испољава кроз успоставу такозваног Државног инвестиционог одбора и дешавања у вези са Централном банком БиХ. Покушај да се од предсједника Владе РС направи савјетодавно тијело Савјета министара БиХ је нешто што РС нити може, нити смије да дозволи као ни промјену улоге Централне банке са јасном тенденцијом да буде успостављено министарство привреде на нивоу БиХ и да мјесто одлучивања о развоју РС буде измјештено из Бањалуке у Сарајево. То би за РС било погубно и због тога ћемо урадити да то спријечимо. Очекујем да Народна скупштина РС о томе заузме став и да пошаље јасне поруке према представницима РС у Сарајеву који доносе одлуке о поменутим питањима.

* ГЛАС: Влада је задужила Министарство финансија да разговара са представницима Управног одбора Централне банке БиХ. Шта очекујете од разговора и када ће бити одржан састанак?

ТЕГЕЛТИЈА: Надам се састанку у наредних неколико дана. Од чланова Управног одбора који представљају РС у Централној банци очекујем информацију о томе шта раде Управни одбор и управа Централне банке у вези са успостављањем фонда за развој предузетништва, односно фонда за мала и средња предузећа на нивоу БиХ. Очекујем да пређемо из сфере затворених сједница Управног одбора и скривања информација у објављивање онога што ради Централна банка. Очекујем сагласност да ће и садашњи чланови Управног одбора Централне банке радити као што су радили њихови претходници са којима су све Владе РС имале одличну сарадњу и није доношена било која одлука у Централној банци без сагласности Владе РС и тих људи у Централној банци. Међутим, у експозеу предсједавајућег Савјета министара је истакнуто да ће бити успостављена агенција за мала и средња предузећа и на томе се сада ради. Да би то било учињено неопходно је да буду формиран фонд за развој предузетништва и фонд за мала и средња предузећа. Ми смо одмах упозорили да то представља увод у формирање министарства привреде БиХ и пренос надлежности. Они који су бирали предсједавајућег Савјета министра нису реаговали и то је врло брзо претворено у активност у Управном одбору Централне банке.

* ГЛАС: Имате ли информације о томе докле су стигле те активности с обзиром да у Централној банци одбијају да дају било какве информације медијима и јавности?

ТЕГЕЛТИЈА: Гувернер је формирао радни тим са задатком да припреми модалитете коришћења средстава из профита и дијела слободних резерви Централне банке. Та средства би била искоришћена за формирање нових институција. Радни тим има пет људи, један био главни економиста Централне банке, а четири су руководиоци одјељења. Рок за завршетак тих активности је био 21. август и планирано је да све буде разматрано на сједници Управног одбора 27. августа. Када смо ми тражили да се изјасне онда су напустили сједницу Управног одбора у Бањалуци без саопштења, а 30. септембра су одржали сједницу Управног одбора у Сарајеву гдје су имали једну тачку која је носила ознаку тајности у погледу садржаја те одлуке, односно закључка Управног одбора Централне банке. Гувернер се у налогу за радни тим позива на закључак Управног одбора Централне банке. Желимо да знамо шта раде и шта планира да уради Централна банка. Јасна је одлука да је намјера да из Централне банке буду изнесена средства која би била коришћена на нивоу БиХ. Надам се да не постоји нико у РС ко је спреман да то прихвати и примјени ни у Централној банци нити у Парламенту БиХ. Све што је планирано представља кршење Закона о Централној банци, а надам се да нико није спреман да врши измјене тог закона на штету РС.

* ГЛАС: Да ли ће РС поново покренути иницијативу да Централна банка БиХ буде пререгистрована у акционарско друштво како би ентитети на основу улога за њено оснивање постали њени акционари?

ТЕГЕЛТИЈА: Ми сматрамо да Централна банка треба да има самосталност у вођењу монетарне политике, а да њено уређење и функционисање зависи од оних који су је формирали. Било је неколико иницијатива из РС о којој говорите, али нисмо добили подршку. Такво је расположење на политичкој сцени у Сарајеву да не можемо очекивати подршку, али оно што морамо обезбиједити јесте да буде спријечен било какав покушај преноса супервизије и промјене улоге Централне банке са становишта извора финансирања и намјене средства које она има.

* ГЛАС: Када сте поменули супевизију усвојене су допуне Закона о потрошачима БиХ. Да ли је то нови покушај преноса надлежности и успостављања јединствене супервизије банкарског сектора иако су за то надлежне ентитетске агенције за банкарство?

ТЕГЕЛТИЈА: Закон о потрошачима, осим преноса надлежности, са ентитета на ниво БиХ  нема никакав други ефекат. Причати данас о кредитима у швајцарским францима је апсолутно илузорно, јер више нико не нуди ни њих ни зајмове у другим валутама осим у евру. Сви морају знати да овај потез не рјешава проблеме људи који имају кредите у швајцарским францима, а Савјет министара и друге институције БиХ се никада нису укључивали у рјешавање проблема тих људи. Пренос надлежности се врло јасно огледа у области облигационих односа и девизног пословања. Надам да ће они који то предлажу у име РС разумјети ову позицију и да ће бити више разумијевања да зауставе ове непотребне активности.

* ГЛАС: Да ли ће бити усвојене измјене Закона о акцизама БиХ с обзиром на став представника ФБиХ у Управном одбору Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ и Савеза за промјене од чијег гласања у институцијама БиХ зависи иницијатива ентитетских влада?

ТЕГЕЛТИЈА: Ти представници ФБиХ у Управном одбору УИО се не налазе у било којој фази одлучивања. Управни одбор је прихватио иницијативу и упутио је радној групи да још једном анализира прије свега финансијске ефекте тих законских рјешења. Сигуран сам да не постоји било какав проблем да та одлука буде донесена у Управном одбору УИО. У процедури усвајања закона у Парламенту БиХ учествују политичке партије из Савеза за промјене. Нажалост, они су увијек гласали против свега што може да донесе позитивне ефекте у РС. У овом случају постоји њихова обавеза према реформској агенди коју су својски подржали као и изјаву за раст и запошљавање и биће врло интересантно како ће се односити према тим документима које су врло лако потписивали пред представницима међународне заједнице. Све партије из ФБиХ које су дио коалиције на нивоу БиХ подржале су измјене Закона о акцизама.

* ГЛАС: Због чега је покренута иницијатива за повећање акциза, какве ефекте очекујете и да ли ће и поред великог отпора остати приједлог за повећање акцизе и на гориво?

ТЕГЕЛТИЈА: Цијели износ од акцизе на нафтне деривате биће усмјерен на изградњу аутопутева и путева што је претпоставка даљих инвестиционих активности у цијелој БиХ. Ефективност нашег кредита од 35 милиона евра код Европске банке за обнову и развој условљена је повећањем акцизе, а Влада ФБиХ је објавила да је њихов кредит са Европском инвестиционом банком и Кувајтом такође условљен повећањем акцизе на нафтне деривате. Интересне групације попут удружења превозника своје ставове треба да разјасне са ресорним министарством, а питање је гдје превозници треба да раде уколико не буде изградње аутопутева.

Кредит ММФ-а

* ГЛАС: Има ли помака у разговорима са ММФ-ом и како ће РС надокнадити недостајући новац у буџету?

ТЕГЕЛТИЈА: Ребаланс буџета се неће тицати односа са ММФ-ом. Јасно је да нема новца од ММФ-а, али ћемо тражити да, прије свега, на домаћем тржишту надомјестимо тај дио средстава. Није сигурно када ћемо имати нови аранжман, али разговараћемо на техничком нивоу са мисијом ММФ-а. Постоји неколико отворених питања са ММФ-ом и о некима смо спремни разговарати, а о некима нисмо спремни мијењати ставове. Најосјетљивија су питања која подразумијевају поновни покушај да се мијења уставна позиција РС, неких институција и пренос надлежности на ниво БиХ, односно да се да овлашћење институцијама БиХ да контролишу институције РС.

Ребаланс буџета

* ГЛАС: Када ће бити ребаланс буџета РС и шта он доноси? ТЕГЕЛТИЈА: Ако буде ребаланса буџета имаћемо минималне измјене и на приходовној и на расходовној страни. У овом тренутку је врло тешко прецизирати шта ће бити измијењено, али је евидентно да ћемо на неким позицијама имати потребу за мање, а на некима да повећамо обим средстава. Подвлачим да ће промјене бити веома мале и зато ће ребаланс буџета за 2015. бити врло касно у односу на претходни период. Ребаланс ће бити само уколико не будемо могли реалокацијама распоредити та средства у буџету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.