Исидора Граорац о формирању републичке канцеларије за тражење несталих: Вријеме на измаку, нема назад

БАЊАЛУКА - Република Српска је на прагу формирања канцеларије за тражење несталих лица, а представници породица, који су и покренули цијели процес, истичу да нема више времена за чекања, јер ускоро неће имати ко ни да преузима тијела уколико и буду пронађена.

• Под лупом три костурнице
• Српска потражује 1.608 несталих особа
• Закон о ДНК регистру је једна од основа идентификација
• Приморани смо да направимо први корак и он је урађен 

Институт за нестала лица БиХ, као институција на нивоу БиХ, основан је 30. августа 2005. године, на Међународни дан несталих особа, а из Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила већ годинама траже потпуну реорганизацију или укидање Института јер су, тврде, евидентне опструкције када је ријеч о тражењу несталих лица српске националности.

То поткрепљују подацима о укупном броју пронађених и идентификованих посмртних остатака, указујући на то да су далеко боље резултате постизали комисије и тимови на ентитетском нивоу који су радили до и нешто мало након формирања Института који је, додају, фокус усмјерио на бошњачке жртве.

Незадовољни, па чак и, како истичу, огорчени радом Института у Сарајеву су у неколико наврата тражили повратак процеса тражења несталих на ниво Српске. Судећи према информацијама то би могло да се обистини идућих дана.

Предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих лица Исидора Граорац тврди да ће у најскорије вријеме бити формирана канцеларија за тражење несталих лица у Српској која ће, у првом реду, бити фокусирана на тражење несталих и посмртне остатке у три спомен-костурнице - Бањалуци, Невесињу и Источном Сарајеву.

За "Глас" истиче да су детаљи договорени са републичким институцијама, у првом реду Владом под чијим кровом ће и функционисати канцеларија те да су разговарали смо и са ресором правде, које би евентуално и било надлежно за њу те са Заводом за судску медицину која би се бавила идентификацијама.

Тврди и да нема препрека у правном смислу.

- Постоји закон о ДНК регистру као једна од основа идентификација тако да нема потребе да више чекамо да се нешто промијени у Институту за нестала лица БиХ, односно да ли ће почети да траже и српске жртве. Приморани смо да направимо први корак и он је урађен. Буквално смо на корак и у питању су дани када ћемо имати коначно рјешење - рекла је Граорчева.

Од како постоји Институт за нестала лица, пронађено је, подсјећа, 88 тијела.

- А ми и тражимо 1.608 особа. Дошли смо до те тачке гдје више нема назад и зато смо и истрајали на формирању канцеларије - казала је Граорчева.

Проналазак посмртних остатака два лица на Озрену је, каже, сигнал и нада која их држи да се и данас може још пронаћи посмртних остатака, вјерујући и да још постоје људи који желе да подијеле информације о томе.

У Канцеларији би требало да раде људи који су били ангажовани у ранијим тијелима Српске за тражење несталих.

- Од 1.608 лица која тражимо, 975 су цивили. То је велики број. Тражимо више цивила него бораца Републике Српске - рекла је Граочева.

Подсјетила је да наредбе за излазак на терен издаје Тужилаштво БиХ.

- Оно може да изда наредбу коме год. И тијелу у Српској гдје, на крају крајева, имамо Републички центар који има и надлежност за тражење несталих те могу да оду у ФБиХ, а тијела у костурницама су ексхумирана док су надлежна била окружна, односно кантонална тужилаштва - истакла је Граорчева.

Позвала се и на Закон о несталим лицима БиХ из 2004. године.

- И тај акт даје право оснивања и постојања институција на територији БиХ, а не само да може да постоји та једна на нивоу БиХ - нагласила је.

На питање због чега је, у том случају, требало 20 година да дође на корак до формирања републичке канцеларије, одговора да се може упирати прстом у овог или оног, али да тиме неће ништа постићи.

- Толике године су прошле. Не можемо их вратити, али можемо подвући црту и рећи да се хватамо у коштац са овим најхуманијим питањем из рата. Од нас то очекују породице. Институт је у доба када је формиран био можда и добро рјешење у смислу да људи сједе за истим столом и размјењују информације, али то се нажалост није десило. И даље смо имали раздор између зараћених страна и нисмо много информација добили ни од српским жртвама, а ми смо дали информације о гробницама на подручју Српске које су се тицале других народа - нагласила је.

Институт, подвукла је, није испунио задатак и очекивања.

- С обзиром на то да живимо у БиХ, за формирање неке институције потребна је сагласност три стране, а исто и да буде расформирана. То у овом моменту није могуће, али ми немамо много времена. Јер сутра, иако нађемо неког, ако његов сродник није жив, нећемо ни имати коме да га предамо. Нема тужније судбине од те да родитељ читав вијек од рата наовамо тражи своје дијете, а да не дочека да га сахрани - закључила је Граорчева. 

 

РЕОРГАНИЗАЦИЈА

Посљедњи покушај реорганизације Института за нестала лица заустављен је прије неколико година непосредно пред постизања договора који је, како тврде из Српске, био извјестан, али је прво изигран од стране представника из ФБиХ, а потом и са нивоа БиХ. Најважнија је, како су истицали чланови радне групе из РС, ентитетска заступљеност, односно да чланови Управног одбора Института и Колегијума директора буду бирани из РС и ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.