Злато и сребро на истоку сијају јаче него икад

СРЕБРЕНИЦА - Источни дијелови Републике Српске нашли су се у центру интересовања великих међународних рударских компанија које у све већем обиму улажу у истраживање лежишта племенитих и обојених метала, подстакнуте глобалном потражњом за стратешким сировинама и материјалима кључним за енергетску транзицију.

Један од најзначајнијих истраживачких локалитета у источном дијелу Републике Српске је подручје Сребренице, које се већ дуже вријеме сматра једном од најперспективнијих рударских зона у региону.

На том простору већ извјесно вријеме послује канадска компанија "Дрина ресурси", која има дозволе за геолошка истраживања на око 168 квадратних километара ширег подручја ове општине. Истраживања обухватају локалитете Чумавићи и Брежани, гдје су ранија геолошка испитивања указала на присуство олова, цинка, сребра, злата и антимона.

ДРИНА РЕСУРСИ

Директор ове компаније Александар Мишковић истакао је да су истраживања започета 2020. године, уз све неопходне дозволе надлежних институција, наводећи да је компанија одустала од истраживања на локалитету Чауш у општини Братунац. Он је навео да су у Чумавићима и Брежанима откривена налазишта тражених руда која, према прелиминарним резултатима, оправдавају разматрање потенцијалног рударења на тим локалитетима.

Како је појаснио, истраживања се настављају и трајаће још око пет година, додајући да ће компанија настојати да што прије створи услове за отварање рудника и експлоатацију откривених лежишта, што би омогућило додатне приходе, развој и запошљавање локалног становништва.

Он је такође навео да пројекат није усмјерен на истраживање литијума, већ на друге полиметалне руде, те да се сви радови спроводе уз поштовање еколошких прописа и употребу савремене опреме. Према његовим ријечима, у будућим фазама примјењиваће се највиши еколошки стандарди уколико дође до развоја рударске експлоатације и прераде руде.

СТРУКА И РЕФЕРЕНДУМ

Начелник општине Сребреница Милош Вучић каже да се ради о значајном пројекту, али да су у питању још увијек прелиминарна истраживања која би могла потрајати пет до десет година прије евентуалног почетка експлоатације.

- Дали смо сагласност за истраживања. Уколико она покажу економску исплативост, инсистираћемо на поштовању свих рударских стандарда. Наравно, тражићемо да се о свему изјасни и струка, а није искључено да се проведе и референдум на којем би се грађани изјаснили да ли подржавају овај рударски пројекат. Инвестиције су неопходне, али мора се водити рачуна и о екологији. Оно што је проблематично јесте да су рудне накнаде тренутно најниже у Европи, што би требало хитно промијенити - поручио је Вучић за "Глас Српске".

Он додаје да су простори Сребренице још од римског доба били познати по рудним богатствима, која су остала „заробљена“ у геолошким формацијама, те да су поново у фокусу због антимона и племенитих метала. Као значајну ставку наводи и геополитички контекст, односно растућу глобалну борбу за стратешке сировине и ресурсе.

ЗЛАТО И СРЕБРО

Интересовање за источни дио Републике Српске показала је канадска компанија „Тера Балканика Ресурси“, листирана на берзама у Канади, Њемачкој и САД, а у оквиру које послује и поменута "Дрина ресурси".

Она је почетком године саопштила да је на локалитету Брежани, општина Рогатица, откривен слој стијене који садржи злато и сребро. Резултати бушења показали су садржај од 0,43 грама злата по тони стијене, уз присуство сребра у узорцима. Према наводима компаније, локалитет се налази око 8,4 километра јужно од рудника Сасе код Сребренице, једног од најзначајнијих рудника олова, цинка и сребра у региону.

Према подацима и студијама Републичког завода за геолошка истраживања из Зворника, на простору Републике Српске присуство злата, осим подручја Сребренице, потврђено је и на више локација, укључујући Мркоњић Град, општину Језеро (локалитети Булина Глава и Благај код Новог Града), као и подручје Слатине код Фоче. У појединим узорцима са подручја Сребренице забиљежени су садржаји злата од око 0,1 до 13,35 грама по тони, што указује на значајан истражни потенцијал.

Ипак, највише пажње привукло је подручје општине Језеро, гдје су истраживања показала повишене концентрације злата у стијенама. До ових података дошла је компанија "Ликос Балкан металс", наводећи да су високе концентрације племенитих метала откривене на три локације. Међутим, читав пројекат је заустављен због противљења еколошких организација и удружења за заштиту животне средине.

БРАТУНАЦ И МИЛИЋИ

Посебну пажњу у посљедње вријеме привлачи и подручје Фоче. Канадска рударска компанија "Левијатан металс корпорејшн" најавила је нову инвестициону фазу усмјерену на истраживање минералних ресурса у више земаља, укључујући БиХ, односно Републику Српску, Боцвану и Аустралију.

Према најавама, компанија је постигла договор са инвестиционом кућом "Бикон секјуритис лимитед", која ће бити једини агент приватног пласмана до 15,6 милиона акција. План укључује прикупљање до 10 милиона канадских долара, односно око 6,2 милиона евра, који ће бити усмјерени на наставак геолошких истраживања, бушења и развој рударских пројеката.

Поред Фоче и Сребренице, расте интерес страних компанија и за просторе око Братунца, Милића и Зворника, што додатно учвршћује утисак о региону као потенцијалном рударском појасу од ширег европског значаја. Посебно се издваја и Мајевица у општини Лопаре, која је посљедњих година у фокусу због наводних налазишта литијума и пратећих минерала.

ЛИТИЈУМ

И ТРЕНДОВИ

Према прелиминарним процјенама из истражних фаза, на овом локалитету налази се око 1,5 милиона тона литијум-карбоната, 14 милиона тона борне киселине, 35 милиона тона калијума и око 94 милиона тона магнезијум-сулфата. Укупна вриједност ових сировина у појединим процјенама мјери се у више милијарди евра, што Мајевицу ставља у фокус регионалних и европских интереса у области критичних сировина. Захтјев за концесију прије неколико година поднијела је швајцарска компанија "Аркоре АГ". Иако поједини инвеститори спомињу могућност почетка експлоатације крајем 2026. године, званично такав сценарио није потврђен.

Улагања у источни дио Српске несумњиво прате шири глобални тренд појачане потраге за критичним и племенитим металима, неопходним за развој савремених технологија, индустрију и енергетску транзицију. У том контексту, простор између Фоче и Сребренице поново се позиционира као један од најперспективнијих рудних појасева у југоисточној Европи, али и као подручје у којем ће коначни економски ефекти зависити од резултата дугорочних истраживања, регулативе и инвестиционих одлука.

УРАНИЈУМ

Према подацима Републичког завода за геолошка истраживања, на територији Републике Српске регистроване су повишене концентрације уранијума.

Посебно се издваја масив Мотајице као најзначајнија зона, затим подручје Козлука код Зворника, шири простор Приједора и Љубије, као и поједине зоне у Подрињу, укључујући Братунац, Милиће, Нову Касабу и Дрињачу.

И на Мотајици су идентификовани одређени локалитети. Иако нису потврђена економски исплатива лежишта, ово подручје се и даље сматра перспективним за додатна истраживања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.