Војска без војника због хрватских пасоша

Маријана Миљић Бјеловук
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Оружане снаге БиХ Фото: архива | Оружане снаге БиХ

САРАЈЕВО - Интересовање за рад у Оружаним снагама (ОС) БиХ значајно је опало у односу на ранији период, а пасош Европске уније (ЕУ) и отворено инострано тржиште рада готово су испразнили конкурсе када је ријеч о пријему војника, официра и подофицира из реда хрватског народа.

Министарство одбране БиХ од почетка године расписало је више конкурса за пријем војника, официра и подофицира у Оружане снаге, а најновији јавни позив објављен је почетком ове седмице. Према том конкурсу, за пријем у Оружане снаге Министарство одбране тражи 172 војника из реда бошњачког народа, те 75 Хрвата и 10 Срба. Упоредо са тим конкурсом расписан је и јавни позив за пријем подофицира у којем се такође тражи највише кандидата из реда бошњачког и хрватског народа.

Саговорник "Гласа" близак ресору одбране наводи да је евидентно да се на конкурсе Министарстава одбране не одазива потребни број кандидата које траже за ангажман у ОС.

- Упркос томе што су повећаване плате претходних година, интересовање је све мање. Очигледно се младим људима нуде и неке друге могућности, као што је одлазак на рад у иностранство, а вјероватно има и неких других разлога. Овдје је кључни проблем попуна позиција из реда хрватског народа - казао је саговорник "Гласа" и додао да млади људи са пасошима Хрватске у БиХ, ако не могу наћи добро плаћени посао на домаћем тржишту, одлазе у Хрватску или неку другу земљу Европске уније да раде.

Траже кандидате из реда хрватског народа

Томе, наглашава он, свједочи и чињеница да се за попуну највише позиција у редовима Оружаних снага траже управо кандидати из реда хрватског народа.

- Упркос сталном расписивању конкурса те позиције које треба да попуне Хрвати остају упражњене -  наводи наш саговорник.

Када је ријеч о попуни компоненте Оружаних снага из реда српског народа,  додаје, да је ту висок ниво попуњености у свим категоријама.  

- То се може видјети и из расписаних јавних огласа ове године, гдје се јако мало траже кандидати из реда српског народа. Њихове позиције попуњеније су и у односу на Бошњаке. Томе свједочи и најновији конкурс који је објављен почетком ове седмице, гдје се углавном за рад у Оружаним снагама траже Хрвати и Бошњаци. Скептици смо да ће, што се тиче Хрвата, и овај пут те позиције бити попуњене јер се једноставно они не пријављују на конкурсу  - нагласио је саговорник уз закључак да је  интересовање за рад у Оружаним снагама значајно опало у односу на раније када се на једну војничку позицију, односно официрску и подофицирску пријављивало од пет до седам људи, а у посљедње вријеме свега од један до два кандидата.

Према законском оквиру предвиђен је ангажман од 10.000 лица у Оружаним снагама БиХ, и то 2.000 официра, 3.000 подофицира те 5.000 војника, док је са друге стране одлуком Савјета министара лимитиран број запослених на   9.170 лица.  Тренутна попуњеност Оружаних снага према одлуци Савјета министара износи око 85 одсто, а у односу на законски оквир око 80 одсто.

Ништа од резерве

Министарство одбране, којим руководи Зукан Хелез, раније је најавило успоставу резервног састава Оружаних снага БиХ, али по свему судећи од тога нема ништа.

- За ту Хелезову идеју донесен је и правилник као и трогодишњи план попуне, односно од 2027. до 2030. године. Међутим, ту се није одмакло пуно од почетка. Нема довољно људи у редовном саставу Оружаних снага БиХ, а камоли да их има за резервни. Спорна је реализација свега зацртаног - казао је саговорник "Гласа".

Дипломирани новинар, а у редакцији ''Гласа Српске'' ради од новембра 2008. године. Ужа област економијa, друштвене теме и унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.