Живот у туђини, срце у завичају

С. Митровић и Д. Јовичић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Живот у туђини, срце у завичају

Рогатица, Србац - Да љубав према завичају може надјачати и много лагоднији живот у иностранству, показали су хуманисти из Рогатице и Српца који живе и раде у Аустрији, али им је на првом мјесту родни крај и помоћ суграђанима.

Златко Татић из Повелича код Српца, који се налази на привременом раду у Ратенбергу, у више наврата је донирао поклоне србачким малишанима, а нарочито дјеци са посебним потребама из удружења "Извор". Сада је одлучио да са другим хуманистима из Аустрије финансира и уградњу подног гријања у Центру за дјецу са посебним потребама који се гради у близини вртића. За овај пројекат обезбијеђено је 6.000 евра.

- Ово је диван гест наших пријатеља из Аустрије који редовно помажу вртићу и удружењу "Извор". На овај начин додатно су нам уљепшали празнике - рекла је директор удружења "Извор" Мира Татић.

Татић је показао изузетну хуманост и током мајских поплава када је у више наврата довозио намјештај, бијелу технику и грађевински материјал за поплављено становништво. Помоћ је прикупљао са својим пријатељима у Аустрији.

- Било нам је тешко да гледамо како се наш народ мучи у поплавама и одлучили смо да им помогнемо. Посебно ме потресло када сам видио двоје супружника у једном селу како спавају у аутомобилу, јер су им ствари уништене у поплавама и ријешио сам да им од овог новца купим кревет - рекао је Татић.

Горан Крлић, који је рођен у малом рогатичком селу Татиница, завичају се одужио помогавши градњу десет километара пута и великог спомен-обиљежја. Крлић од 1988. живи и ради у аустријском граду Штајер гдје је отворио и грађевинску фирму.

- Из Татинице сам као и многи други отишао трбухом за крухом. У Аустрији сам прво радио као конобар, а онда се отиснуо у грађевинске воде. Формирао сам и фирму и обезбиједио солидан живот и егзистенцију себи и породици, али сам одлучио да помогнем и свом родном селу - прича Крлић.

У Татиницу долази два пута годишње. Пут је увијек био мукотрпан, јер се у село могло доћи само чамцем. И тако све до 2008. када је заслугом добрих људи и свештеника почела градња спомен-обиљежја у знак сјећања на 6.000 убијених Срба априла 1942. године. Овај догађај, наглашава Крлић, био је за њега прекретница.

- Укључио сам се у подизање спомен-обиљежја од темеља до фрескописања и освештања. То је био повод да сам лани од Одбора за изградњу спомен-комплекса проглашен за кума капеле, а за помоћ цркви и Епархији дабробосанској добио сам плакету светог Петра Дабробосанског којом ме је одликовао митрополит Николај - истакао је Крлић који редовно помаже и мјештанима, који су му веома захвални па је седам пута кумовао на вјенчањима и био крштени кум за 13 малишана.

Божић

Хуманисти из Кукуља код Српца браћа Љубомир и Радојица Видовић обрадовали су петочлану породицу Ковачић божићном печеницом, креветом и другим даровима.

- Избјегли смо из Хрватске и преживљавамо од скромне дневнице коју повремено зарадим са супругом Весном. Зет је погинуо радећи у шуми, па се заједно боримо да подигнемо њихове двије дјевојчице. Немамо чак ни купатило и ова помоћ нам пуно значи - каже Милан Ковачић.

Радојица Видовић каже да је лијепо обрадовати породице које немају новца, јер у већини случајева нису оне криве што живе у немаштини.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.