Живковић: Ко је надлежан за расправе о повреди Устава БиХ?

Сарајево - Замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Милорад Живковић изразио је незадовољство одлуком Уставног суда БиХ да се прогласи ненадлежним у случају његовог захтјева за оцјену уставности члана 2. Правила Уставног суда БиХ, којим је предвиђено да ниједан орган у БиХ не може доносити законе, друге прописе и опште акте који се тичу рада ове правосудне институције.

На данашњој заједничкој сједници оба дома Парламентарне скупштине БиХ, на којој Савјет министара одговара на питања посланика и делегата, Живковић је упитао ко у БиХ може да се прогласи надлежним да расправља о повреди Устава.

Он је подсјетио да је Уставни суд расправљао о Уредби Владе Републике Српске о матичним бројевима и разним другим актима, од којих многи општинског значаја, а да се прогласио неднадлежним за расправу о својим актима који су очигледно мимо Устава.

“Када су у питању плате, зову у помоћ високог представника, за државне празнике зову у помоћ Венецијанску комисију, а када су њихова правила у питању, никога не зову у помоћ и сами кажу да нису надлежни”, констатовао је Живковић.

Он је упозорио да у овом случају није угрожено људско право, него право у БиХ које Уставни суд не зна и неће да брани.

“Не може никаква изјава било ког политичара из Републике Српске да угрози БиХ, само људи и институције и они који су неквалификовани да раде у институцијама могу да нанесу штету БиХ”, нагласио је Живковић.

Према његовим ријечима, дигнитет БиХ угрожавају Суд БиХ који ради мимо међународног права, што су рекле и међународне инстанце, те Тужилаштво БиХ принципом “за једног нашег ухапшеног, ухапсићемо осам њихових” и свађе између SIPA- и Тужилаштва.

Живковић је од министра правде БиХ Барише Чолака тражио да образложи која правна средства, редовне и ванредне правне лијекове има овлаштени апелант у случају да се Уставни суд прогласи ненадлежним у случају захтјева за оцјену уставности акта. 

Чолак је подсјетио да су у складу са Уставом БиХ одлуке Уставног суда БиХ коначне и обавезујуће, што значи да не постоје редовни или ванредни правни лијекови у случају одлука овог суда.

“Сваки грађанин који сматра да му је повријеђено неко право из Европске конвенције о људским правима и слободама има право на апелацију Суду за људска права”, додао је Чолак.

Према његовим ријечима, у Уставу БиХ не постоји правни основ за доношење закона о поступку пред Уставним судом БиХ, али оставља могућност да се законом ријеши начин другачијег избора троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права.

“Министарство правде ће почетком наредне године упутити у процедуру Приједлог закона којим би се ово питање регулисало”, рекао је Чолак.

Живковић је у свом питању Министарству правде констатовао да је члан 2. Правила Уставног суда БиХ у директној супротности са чланом Устава БиХ, који каже да Парламентарна скупштина може законом предвидјети другачији начин избора троје судија Уставног суда БиХ које бира предсједник Европског суда за људска права. 

Живковић је од министра правде затражио одговор да ли ово министарство има у плану да у парламентарну процедуру упути закон о Уставном суду БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.