Због чега су избори у Мађарској по много чему историјски

Предстојећи избори у Мађарској све више попримају обрисе референдума о будућности државе. У питању није тек уобичајено политичко надметање, већ судар два концепта – са једне стране глобалистичког, који долази из отуђених центара моћи у Бриселу и настоји да обликује унутрашње политике држава чланица, и са друге стране суверенистичког, који инсистира на праву на самостално одлучивање, заштити националних интереса и очувању идентитета. Зато избори заказани за 12. април далеко превазилазе оквире класичног политичког окршаја и постају дио ширег, дубоког идеолошког сукоба који све јасније дијели Европску унију.

Суверенитет

Политика коју заступа Виктор Орбан почива на јасној и дугорочној визији: држава није пасивни посматрач глобалних процеса, већ њихов активни учесник. У тој визији држава има кључну улогу у заштити грађана, економије и културног идентитета.

Овакав приступ подразумијева да националне институције задрже контролу над кључним одлукама и да развој усмјеравају у складу са сопственим интересима, а не диктатом споља. Управо у томе присталице Орбанове политике виде главни разлог политичке стабилности коју је Мађарска задржала током година континуиране власти.

Док су многе европске земље пролазиле кроз честе промјене влада, коалиционе кризе и политичку фрагментацију, Мађарска је, како истичу, успјела да очува јасан курс. Та стабилност, према њиховим оцјенама, није само политичка, већ и безбједносна, јер је држава благовремено реаговала на миграционе изазове и избјегла сценарије који су другдје довели до дугорочних проблема.

Дисиденти

С друге стране, бриселске елите у протеклим годинама нису штедјеле ресурсе када је ријеч о притисцима на Мађарску. Предстојећи избори, према том тумачењу, представљају можда и најозбиљнији покушај утицаја на унутрашње политичке процесе те земље.

Иако се формално позивају на демократске вриједности, овај центар моћи све чешће показује ауторитарне обрисе. Као доказ томе наводи се отворена подршка опозиционом лидеру Петеру Мађару и његовој странци Тиса. Према оцјенама појединих аналитичара, његов политички успон није спонтан, већ резултат шире међународне подршке, с циљем промјене политичког курса Мађарске.

Сукоб између Будимпеште и Брисела траје већ више од деценије. Орбан се у том периоду профилисао као један од најгласнијих критичара миграционе политике Европске уније, идеолошких трендова у области друштвених вриједности и геополитичких амбиција Уније. Истовремено, Мађарска је задржала одређени степен енергетске независности, обезбиједивши изузећа од санкција Русији, чиме је омогућен наставак увоза енергената. Орбан је такође користио право вета како би заштитио националне интересе унутар европских институција.

Одговор Брисела стигао је у виду замрзавања дијела финансијских средстава, што је у Будимпешти протумачено као политички притисак. Истовремено, унутар ЕУ све чешће се помињу механизми који би могли ограничити могућност појединих држава да блокирају одлуке, што додатно продубљује неповјерење. Додатну контроверзу изазвало је и активирање механизама за борбу против дезинформација, који укључују сарадњу са дигиталним платформама и провјеривачима чињеница, отварајући питање гдје је граница између заштите јавног простора и контроле политичког дискурса.

Црни новац за опозицију

До које мјере иде борба за власт у Мађарској показује и случај који је изазвао велику пажњу јавности. Бивши украјински обавјештајни официр, који је пребјегао у Будимпешту, тврди да је Владимир Зеленски сваке недјеље слао пет милиона евра у кешу мађарској опозиционој странци Тиса.

– Речено нам је да Петеру Мађару треба обезбиједити 50 милиона евра за кампању. Тај новац прима од новембра прошле године. Ради се углавном о новчаницама од сто евра, вакуумски пакованим. Према мојим сазнањима, новац стиже из Италије, преко Аустрије, у црној "најк" торби. Сваке недјеље транспортује се пет милиона - изјавио је за мађарску телевизију Тењек.

Он тврди да се ова средства воде као "црна", јер се не евидентирају у званичним токовима, те да се комуникација током трансфера одвија преко онлајн игара. Употребљавају се и специјална возила са независним комуникационим системима, које мађарске службе не могу да прате.

Према његовим наводима, дио новца се, по потреби, пребацује и преко банковних канала и апликације „Стрипе“, која прикрива идентитет пошиљаоца. Крајњи циљ, како тврди, јесте смјена власти у Мађарској и формирање проукрајинске владе.

У међувремену, мађарске власти су почетком марта ухапсиле седам украјинских држављана због сумње на прање новца, међу којима је и бивши генерал специјалних служби. Будимпешта је у више наврата оптуживала Кијев за мијешање у изборни процес.

Према недавно објављеном истраживачком тексту портала „Сива зона“, још 2019. године високи званичник Европске уније припремио је пројекат за "координацију отпора Орбановом режиму". Радило се о Мартону Бенедеку, међународном координатору у Генералном директорату за миграције и унутрашње послове ЕУ. Према документима, који су у међувремену испливали у јавност, било је предвиђено да се формира стални форум с политичким, синдикалним и грађанским групама који би заједно планирали политичко дјеловање против власти, укључујући учешће и у изборним процесима.

Постизборни сценарији

Уочи гласања, у медијима су се појавиле тврдње да се у Бриселу већ разматрају различити сценарији за случај нове Орбанове побједе. Један од њих, како се наводи, предвиђа оспоравање изборних резултата уколико исход буде неизвјестан.

У случају убједљиве побједе Фидеса, као алтернатива се помиње прелазак са једногласног на квалификовано већинско одлучивање унутар ЕУ, што би значајно ограничило могућност појединих држава да блокирају одлуке.

Додатну тензију подижу изјаве појединих западних аналитичара. Мајкл Вејс упозорио је да би, у случају наводне изборне крађе, могло доћи до "Мајдана на стероидима" унутар Европске уније или НАТО земље.

Подсјетио је тиме на догађаје из 2014. године у Украјини, када је након масовних протеста срушен предсједник Виктор Јанукович, што је касније довело до дубоког геополитичког сукоба. Сличан став изнио је и њемачки политичар Антон Хофрајтер, који је поручио да резултати избора у Мађарској не би требало да буду признати уколико Орбан поново побиједи.

Рат је мир

Политиколог Александар Павић сматра да овакве изјаве одражавају приступ који доминира у дијелу европских структура. Према његовим ријечима, Виктор Орбан је, као противник такозване дубоке државе, означен као непожељан актер.

- Контроверзе око нафтовода "Дружба" показују да се овакви потези не могу посматрати изоловано. Ово је део ширег психолошког и економског притиска. Преко Украјине се води економски рат против Мађарске како би се утицало на унутрашњу стабилност уочи избора. Свако ко није на линији пробриселске, антируске и проратне политике постаје мета. То смо већ видели у више европских земаља. Идеолошке поделе унутар Европске уније су све израженије – наглашава Павић.

Он додаје да се у таквом наративу користе и „орвеловске“ формулације, у којима се, како каже, замјењују значења појмова: рат постаје мир, а слобода ропство.

Велики шамар

Посланица Фидеса у Европском парламенту Анамарија Вичек истиче да предстојећи избори имају тежину која превазилази националне оквире. По њеним ријечима, грађани бирају између два концепта – суверенистичког и оног који се ослања на политике које долазе из Брисела.

Она наглашава да Орбан води политику засновану на самосталном одлучивању, док се његови противници ослањају на спољне центре моћи. Управо та спремност да се супротстави доминантним токовима, сматра она, чини га метом критика. Вичек истиче да је Орбан политичар који инсистира на очувању традиционалних вриједности и националног идентитета, те да би његова нова побједа представљала снажан ударац глобалистичким структурама. Она такође оцјењује да Европска унија може бити стабилна само ако почива на снажним државама чланицама, те да је проширење, посебно на Западни Балкан, од кључног значаја за будућност Европе.

Директор Центра за друштвено-политичка истраживања Душан Павловић сматра да су ови избори историјски, не само за Мађарску, већ и за Европу у цјелини.

– У времену великих геополитичких потреса, грађани Мађарске практично одлучују о моделу будућности – да ли ће то бити суверена држава или систем у којем ће кључне одлуке долазити споља. Управо зато се у Бриселу са опрезом гледа на могућност нове Орбанове побједе, јер би она охрабрила сличне политичке опције широм Европе – поручио је Павловић.

Доминација

У претходна три изборна циклуса у Мађарској, владајућа коалиција Фидес–КДНП остваривала је убједљиве побједе. На изборима 2022. године освојили су око 54 одсто гласова и задржали двотрећинску већину у парламенту, што је био један од „најјачих“ резултата од пада комунизма. Четири године раније Фидес је такође тријумфовао са око 49 одсто гласова, задржавши уставну већину и политичку доминацију. И на изборима 2014. године Орбанова коалиција је освојила приближно 44–45 одсто подршке, што јој је такође обезбиједило снажну парламентарну већину и континуитет власти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.