Крњи Уставни суд се уплео и у полицијске послове

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: илустрација

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - У БиХ је пропао покушај успостављања контакт тачке за ватрено оружје због непостојања консензуса између домаћих безбједносних институција, а свему је увелико кумовао и став Уставног суда БиХ о надлежностима републичког МУП-а из којег је упозорено на покушај да се на мала врата жели увести реформа полиције.

Проблеми у комуникацији између безбједносних институција на нивоу БиХ, ФБиХ, Српске па и Брчко дистрикта су откривени у информацији, коју је у фазу консултација упутило Министарство безбједности БиХ, о радној групи за израду текста Меморандума о разумијевању између надлежних органа на овдашњој сцени.

Ширење и недозвољена трговина ватреним оружјем као и припадајућом муницијом представљају, како је упозорено, сталну пријетњу по унутрашњу безбједност сваке земље. Власти у региону су се опредијелиле за Мапу пута за одрживо рјешење за сузбијање недозвољеног посједовања, злоупотребе и трговине малим и лаким оружјем/ватреним оружјем као и припадајућом муницијом на западном Балкану, чији је текст усвојен на Лондонском самиту у Оквиру Берлинског процеса у јулу 2018. године.

Један од задатака је и успостављање контакт тачке за ватрено оружје у циљу размјена већ постојећих информација о оружју у регији и са чланицама ЕУ, те је, на приједлог Министарства безбједности, у фебруару 2021. усвојена одлука о формирању Радне групе за успоставу контакт тачке/чки за ватрено оружје у БиХ.

Радна група је завршила задатак у марту 2023, а Савјет министара крајем те године усвојио извјештај након чега су "све мјеродавне полицијске агенције успоставиле контакт тачку за ватрено оружје" - особу или организациону јединицу.

Радна група

Министарство безбједности је, затим, у складу са закључком, задужено да иницира формирање групе за израду Меморандума о разумијевању између надлежних органа о успостављању контакт тачке за ватрено оружје у БиХ.

Одлука о формирању Радне групе усвојена је лани у марту, а у информацији пише и то да им је од Европске комисије достављен прелиминарни нацрт текста Меморандума, с приједлогом да се користи као почетна основа.

Након сачињавања нацрта Меморандума од стране Радне групе, исти је од стране Министарства безбједности прослијеђен полицијским агенцијама на давање сагласности.

Примједбе су, међутим, стигле од Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ, Министарства унутрашњих послова Српске и МУП-а ФБиХ.

- Дирекција сматра да би предложеним Меморандумом дошло до кршења законске регулативе у БиХ, јер би координатори били и представници ентитетских МУП-ова, при чему се позива и на одлуку Уставног суда БиХ из марта 2026. године. МУП Српске је доставио седам примједби које би, према њиховом мишљењу, било потребно уважити да би дали сагласност на нацрт, а федерално Министарство унутрашњих послова је доставило мишљење да није сагласно са нацртом, такође позивајући се на одлуку Уставног суда БиХ са 168. пленарне сједнице – наведено је у информацији.

Полиција Брчко дистрикта

Полиција Брчко дистрикта сматра да треба да има координатора у контакт тачки исто као државни ниво и ентитетски МУП-ови, а не да буде обухваћена на државном нивоу.

- На основу свега, сматрамо да су ставови појединих полицијских органа о приједлогу текста Меморандума превише супротстављени да би група у овом сазиву могла постићи компромисно рјешење – пише у документу, уз опаску да је Радној групи још крајем новембра 2025. истекао мандат.

Савјету министара је, с друге стране, предложено да усвоји закључке који су, како пише, саставни дио ове информације, али нису, до закључења овог броја „Гласа“, били доступни уз исту.

Уставни суд БиХ је, наиме, по апелацији, крајем марта 2026. донио одлуку којом је поједине одредбе Закона о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске прогласио неуставним, што је у Српској оцијењено као покушај одузимања изворних надлежности МУП-у, с посебним акцентом на домен међународне сарадње.

Званичници из Српске оштро су критиковали ту судску одлуку, истичући да је у питању дјеловање "крњег“ Уставног суда БиХ у којем и даље нема нити једног судије из Српске и који ради по сопственим принципима, а не закону, наглашавајући да неће одступити од републичких изворних овлашћења.

Сарадња са ЕУ

У оквиру контакт тачке ће се вршити, како је наведено, и анализа ризика од употребе ватреног оружја што ће јачати сарадњу са Европолом, Интерполом те помоћи бржој интеграцији БиХ са државама чланицама ЕУ.

- И у Аналитичком извјештају Европске комисије препозната је потреба успостављања контакт тачке за размјену података о легалном и нелегалном оружју, те је тај циљ дио нацрта Акционог плана за реализацију приоритета из тог европског извјештаја – пише у документу.

Дипломирани новинар. У редакцији „Гласа Српске“ ради од фебруара 2009. године. Ужа област унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.