Радна група нити ради нити је група

Ведрана Кулага Симић 31.08.2026 17:56

Фото: Агенције | Илустрација

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Под окриљем радне групе за припрему нацрта амандмана на Устав БиХ и измјена Изборног закона БиХ настало је пет приједлога, али сваки од њих у коријену вуче старе бољке, односно оно о чему политички лидери три конститутивна народа годинама не могу да постигну консензус те је тешко очекивати да ће и овај покушај моћи да послужи као одскочна даска новој власти у рјешавању проблема.

Савјет министара је, на приједлог Министарства правде, у октобру 2025. усвојио Одлуку о формирању радне групе за припрему нацрта амандмана на Устав БиХ и нацрта закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ с циљем извршења пресуда суда у Стразбуру.

Мјеста у радној групи повјерена су политичким представницима три народа, међу којима су и стручњаци за уставно право, а из Савјета министара БиХ је поручено да се тиме спроводи закључак када је усвојен Ревидирани акциони план за извршење пресуда Европског суда за људска права у предметима "Зорнић", "Сејдић и Финци", "Пилав" те "Пударић" против БиХ.

Задатак чланова је да припреме нацрт амандмана на Устав, идејна рјешења нацрта закона о измјенама и допунама Изборног закона, одрже расправу, сачине нацрт закона, доставе Венецијанској комисији на мишљење те упуте на крају Савјету министара на даље поступање.

Члан те групе из Српске Златко Кнежевић је за "Глас" потврдио да је настало пет приједлога, али да се сви не могу назвати приједлозима групе јер се ради о и приједлозима појединих чланова.

- Из њих извиру старе овдашње бољке. Једни заговарају такозвано грађанско рјешење, други формирање посебних изборних јединица за избор чланова Предсједништва, а трећи се труде да се ништа не промијени када је ријеч о статусу Републике Српске са евентуалним приједлогом како то ријешити у ФБиХ јер је кључни проблем на тој адреси - рекао је Кнежевић који обавља функцију савјетника министра правде Републике Српске, а својевремено је био и предсједник Уставног суда БиХ.

Говорећи како обезбиједити равноправно учешће оних из реда осталих, каже да постоје двије идеје, али да је дошло до застоја.

- Једно рјешење је да се формира посебан клуб осталих у склопу Дома народа на нивоу БиХ, а друго да се у постојећим клубовима конститутивних народа обезбиједи по мјесто за њих - рекао је Кнежевић.

Потврдио је да су у раду групе "на даљину" учествовала два експерта Савјета Европе, дали мишљење на приједлоге и ушли у "стандардне парадоксе".

- И сама група носила се и са разним оспоравањем и опозицијом у раду, прије свега од чланова из ФБиХ. У суштини само представници српске и хрватске компоненте из ФБиХ одазивали на све састанке и давали приједлоге, док је приједлог, такорећи, трећег дијела био толико радикално-грађански да ни они, вјероватно, нису мислили да има потенцијал да буде основа за озбиљне разговоре, а камоли да буде усвојен - истакао је Кнежевић.

Чланови из Српске су, подвукао је, давали приједлоге и размишљали у правцу неког заједничког приједлога.

- Али, не може се нешто ријешити, а да не ријеши оно одакле потиче проблем, а он потиче из политичког и етничког сукоба два конститутивна народа у ФБиХ. Без тога нема ни приједлога за рјешење - рекао је Кнежевић.

Ипак, први пут у свим тим причама, укључујући и контакте са Стразбуром, се показало гдје је проблем.

- Пале су маске и показало се гдје је проблем. И да се и код доношења одлука из те збирке предмета није размишљало о томе гдје је проблем. А битно је да смо "опрали" Српску од сталне тезе да нешто нећемо, а не знамо шта хоћемо. Чврсто смо знали шта нећемо и знали шта можемо допустити, а они нека се договоре - закључио је Кнежевић.

Са политичким представницима бошњачког и хрватског народа у тој радној групи нисмо успјели ступити у контакт.

Акциони план за извршење пресуда Европског суда за људска права датира из јуна 2021. године. "Сејдић и Финци БиХ" назив је предмета који је отворен пред судом у Стразбуру половином 2006, а окончан три године касније одлуком да су Сејдић (Ром) и Финци (Јевреј) дискриминисани, односно да им је као припадницима националних мањина онемогућено да буду бирани у Предсједништво БиХ и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ, јер Устав предвиђа да на те позиције долазе припадници само конститутивних народа - Срби, Хрвати и Бошњаци.

Да би пресуда била спроведена у дјело, како је наложио суд, потребно је да у БиХ буде измијењен Устав БиХ и изборно законодавство, а то "траже" и друге пресуде које су услиједиле.

Суд у Стразбуру је 2014. донио пресуду у случају "Азра Зорнић против БиХ", која се изјашњава као "грађанка БиХ", а утврђена је дискриминација будући да се, јер није припадница ниједног конститутивног ни мањинског народа, није могла кандидовати и бити и бирана. У предмету "Илијаз Пилав против БиХ" двије године касније је утврђено да се као Бошњак са адресом у Српској није могао кандидовати за члана Предсједништва БиХ јер се у Српској, као изборној јединици, бира само српски члан Предсједништва БиХ.

У предмету "Светозар Пударић" 2020. је утврђено да је БиХ дискриминисала Пударића у вези са правом на кандидатуру за члана Предсједништва БиХ из реда српског народа са територије ФБиХ.

Спровођење ових пресуда, као и оне по апелацији Боже Љубића коју је донио Уставни суд БиХ, с чијом реализацијом хрватски представници у потпуности нису задовољни, причало се уназад на бројним међустраначким састанцима. Из Српске је истицано да није споран приједлог да у Уставу умјесто "Србин" пише да се бира "један" члан Предсједништва, али проблем је у ФБиХ гдје нема договора о избору хрватског и бошњачког члана те институције.