Завод за статистику РС: У постпописној анкети нема 11 одсто лица из главног пописа

Бањалука - Завод за статистику Републике Српске тврди да постпописном анкетом у БиХ, односно поновним пописивањем лица на репрезентативном узорку пописних кругова, на терену није пронађено 11 одсто лица која су пописана у главном попису становништва и домаћинстава из 2013. године.

"У отвореном писму шефу Делегације ЕУ у БиХ Ларсу-Гунару Вигемарку, Завод наводи да је хитан повод за овакво обраћање да Вигемарк и јавност на вријеме сазнају како се на изузетно необјашњив начин припрема терен да би резултати пописа које је објавила Агенција за статистику БиХ били верификовани као фер и непристрасни, иако је очигледно да за то не постоје ни најосновнији услови.

"Узимајући у обзир прелиминарне анализе Радне групе за постпописну анкету, евидентно је да постоји велика вјероватноћа да је стопа више пописаних лица веома висока у поређењу са сличним индикаторима квалитета обухвата у региону. У складу с тим сматрамо веома важним улагање максималног напора да се на што коректнији начин изврши оцјена поменутог параметра", наводе из Завода, напомињући да Вигемаркове ставове о попису сматрају објективним.

Уз подсјећање да је основна сврха постпописне анкете квантификовање грешака обухвата пописа користећи стопе више и мање пописаних лица, из Завода истичу да су ти индикатори од великог значаја за кориснике података пописа, јер дају конкретну мјеру квалитета података пописа.

"Тренутно у току рада на изради стратегије оцјењивања индикатора квалитета обухвата експерти техничке подршке изнијели су мишљење да се постпописна анкета не може користити за израчунавање стопе више пописаних лица, јер од самог почетка није дизајнирана с том сврхом и да сви покушаји оцјењивања тог индикатора не могу бити коректни, нити се интерпретирати као учешће лица која не припадају циљној популацији пописа", наводи се у отвореном писму.

Из Завода истичу да такав став није у складу са налазима у извјештају са претходне мисије ових експерата, у оквиру техничке подршке.

У писму се наглашава да ово недвосмислено значи да експерти нису сигурни шта се може, а шта не може урадити користећи податке постпописне анкете, јер у двије узастопне мисије имају два дијаметрално различита става.

Из Завода за статистику Српске сматрају да експерти техничке подршке немају јасно мишљење о стратегији оцјењивања индикатора квалитета пописа становнииштва, као и да свјесно занемарују очигледне чињенице које су биле од кључног значаја за индикаторе квалитета.

Имајући у виду значај постпописне анкете, Завод за статистику Српске инсистира да се прекине са таквом праксом, јер ће у супротном сви индикатори квалитета, са великом вјероватноћом, бити пристрасни и као такви неће корисницима података пописа пружити адекватну основу за квалитетно доношење закључака.

"Другим ријечима, очигледно је да међународни експерти покушавају да супротно Закону о попису жсрушеж постпописну анкету као међународно признати поступак којим се оцјењује квалитет пописа", сматрају у Заводу за статистику Републике Српске.

Из Завода тврде да је евидентно да повјерења у попис нема и да Међународна мониторинг мисија очигледно није успјела у тој мисији, а нема ни услова за верификацију фер и непристрасног пописивања.

"Неће га ни бити, док су на терену пристрасни појединци, за које желимо да вјерујемо да нису послати са циљем рушења или преправљања постпописне анкете. Сигурни смо да ЕУ није издвајала новац и вршила помоћ у попису за овакве намјене", истичу из Завода за статистику Српске.

Овим писмом Завод благовремено упозорава на покушај да се изврши заобилажење прописа и сруши сврха и резултати постпописне анкете, што не може дозволити, па се обратио Вигемарку и широј јавности с циљем да такве активности буду одмах спријечене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.