Зашто Сарајево страхује од двије утицајне америчке организације

БАЊАЛУКА - У политичким круговима Сарајева, посебно међу бошњачким елитама и присталицама централизоване БиХ, све већи страх изазивају двије утицајне америчке конзервативне организације - Херитиџ фондација и Институт за политику "Америка на првом мјесту" (АФПИ). Ове институције, блиске републиканцима и Доналду Трампу, отворено критикују постојећи међународни оквир у БиХ, посебно улогу Канцеларије високог представника и Дејтонски мировни споразум.

Њихови приједлози, од укидања ОХР-а, преко веће децентрализације, па до разматрања трећег, хрватског ентитета, доживљавају се као директна пријетња унитарној визији БиХ коју промовишу сарајевски и, наводно, грађански кругови.

Херитиџ фондација, један од најутицајнијих конзервативних тинк-тенкова у САД, види БиХ као геостратешки кључ за трансатлантску стабилност и безбједност Европе. Међутим, иста организација је оштар критичар међународног интервенционизма и "градње нације" по моделу који је примијењен у БиХ након Дејтонског споразума 1995. године.

Један од кључних гласова у фондацији је Џејмс Карафано, потпредсjедник за спољну и одбрамбену политику и један од водећих америчких стручњака за националну безбjедност. Карафано Дејтонски мировни споразум описује као неуспjешан експеримент који је, иако је зауставио рат, створио и дисфункционалну државу лишену стварног суверенитета.

Према ријечима Карафанoва, Дејтон је замиjенио ратно стање бирократским апсолутизмом, јер високи представници смјењују легално изабране званичнике, поништавају законе, али и намећу идентитет који фаворизује једну етничку групу, Бошњаке - на штету Хрвата и Срба. Карафано тврди да је 30 година међународног управљања резултирало константном кризом, погоршањем етничких односа и економском стагнацијом.

Како би се изашло из ове ситуације, његови приједлози су укидање ОХР-а и повратак пуног суверенитета ентитетима и конститутивним народима у БиХ. Заговара и замјену високог представника америчким "гарантом мира" кроз билатералне споразуме. Такође, залаже се и за уставне реформе које би укључивале већу аутономију ентитета, па чак и стварање трећег, хрватског ентитета као могућност за трајно рјешење хрватског питања.

Слична стајалишта дијели и АФПИ, основан 2021. године од стране бивших Трампових савјетника Брук Ролинс и Ларија Кудлова. Овај институт, који се залаже за политику "Америка на првом мјесту", сматра да је Дејтонски оквир истрошен и нестабилан, те да је дошло вријеме за нови договор на Балкану. АФПИ критикује централизацију власти у Сарајеву коју виде као покушај Бошњака да успоставе унитарну државу. На потезе Милорада Додика и власти Републике Српске гледају не као на покушаје сецесионизма, већ као на легитимну реакцију на бошњачке амбиције.

Њихови приједлози су да се да већа аутономија ентитетима (посебно Републици Српској и хрватским кантонима). Сматрају и да је неопходна реформа изборног система, посебно Дома народа ФБиХ  - по узору на амерички Сенат.

AФПИ и Херитиџ често помињу и Абрахамске споразуме на Блиском истоку - као модел за БиХ. То подразумијева  економске споразуме, нормализацију односа и заобилажење статусних питања. Иако Трампова администрација још није званично објавила план за Балкан, кључне личности из његовог круга - Ричард Гренел и Џаред Кушнер, као и представници Херитиџа и АФПИ-ја - отворено промовишу брзо рјешење за БиХ по узору на дипломатију из првог Трамповог мандата. Циљ није институционална реформа нити међународно туторство, већ стабилност кроз просперитет - економски развој, инвестиције и нормализација односа између ентитета, уз америчко посредовање.

Кушнер је, иначе, Трампов зет, који је до сада показао одређено мајсторство у такозваној транзиционој дипломатији у којој се економски интереси стављају изнад идеолошких или историјских спорова. У Трамповој другој администрацији његов утицај се проширује на западни Балкан, гдје комбинује бизнис интересе са политичким утицајем, често у сарадњи са Ричардом Гренелом, бившим специјалним изаслаником за Балкан.

Ако овај њихов план успије, БиХ би постала први европски примјер Абрахамског модела - мир кроз аутопутеве, стартапе и туристичке визе, а не кроз високе представнике и уставне судове. Ако пропадне - остаје статус кво и нових 30 година кризе.

БиХ ће, иначе, бити главна тема сједнице Савјета безбједности Уједињених нација, а чије је одржавање иницирала Русија, која тренутно предсједава овом тијелу. На овој сједници, која ће бити одржана у Њујорку 31. октобра, требало би да буде прочитан извјештај ОХР-а о стању у БиХ, али и из Републике Српске у ком се указује на низ незаконитости и проблема које су изазвале наметнуте одлуке самозваног високог представника Кристијана Шмита. Према оцјенама појединих аналитичара, очекује се да овом приликом буде отворено питање Шмитовог легитимитета.

Према писању појединих портала, од бриселског "Политика" па до оних из ФБиХ, одлазак Кристијана Шмита из БиХ постаје све извјеснији. Када је ријеч о затварању ОХР-а, то питање наводно би и даље могло остати на штапу, те би се о томе могло разговарати тек средином наредне године. У међувремену би Шмита наводно требало да замијени неко ко би добио зелено свјетло СБ УН, с тим да та особа не би користила бонска овлашћења.

Сједница СБ УН ће вјероватно бити и добра прилика да се види да ли ће доћи до заокрета у спољној политици САД према БиХ, а коју је водила Бајденова администрација базирајући се само на притиске, међународни интервенционизам и изолационизам. 

Шта каже Ландау?

Кристофер Ландау, замjеник државног секретара САД, такође је посвећен рјешавању (не)прилика у БиХ. Залаже се за дијалог свих страна и поштовање постојеће етничке структуре. У неколико наврата отворено је поручио да је БиХ потребан прагматизам, а не идеализам, те да ће САД помагати само онима који су спремни за реална рјешења.

- БиХ није моноетничка држава. Једини одрживи пут је онај који поштује њену јединствену структуру и аутономију конститутивних народа - његов је став који је изнио у неколико наврата.

Он се већ два пута састао са српским чланом Предсједништва БиХ Жељком Цвијановић у Вашингтону, а посљедњи пут у октобру ове године. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.