Заставе на дневном реду

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Судије у Уставном суду БиХ наредне седмице ће разматрати захтјев српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика за оцјену уставности Закона о измјенама и допунама Закона о застави БиХ којим су, између осталог, дефинисана мјеста за истицање тог симбола.

Сједница суда заказана је за 6. и 7. фебруар, а измјене и допуне Закона о застави БиХ, које оспорава Додик, регулишу питање истицања заставе БиХ на објектима Оружаних снага БиХ, државних институција и новчане казне за кршење закона. Захтјев за оцјену уставности упућен је у новембру прошле године, а из Додиковог кабинета тада је поручено да тај акт није у складу са Уставом БиХ у дијелу који гласи да “о симболима БиХ одлучује Парламентарна скупштина, а потврђује их Предсједништво”.

Додик је у образложењу захтјева навео да је Парламент 2004. године усвојио Закон о измјенама и допунама Закона о застави БиХ те да усвојене измјене нису потврђене у Предсједништву БиХ па тако није испоштована процедура која је прописана Уставом.

- Имајући то у виду, све мијењане и допуњаване одредбе из 2004. године нису у складу са Уставом БиХ - пише у Додиковом захтјеву.

Одредбе које се налазе у оспореном Закону о измјенама и допунама Закона о застави БиХ односе се на одређивање локација на којима се истиче застава као и новчане казне због њеног неистицања. Од Суда је затражено да исте, због побројаних разлога, укине те да Парламенту БиХ наложи да, дан након што судска одлука буде објављена, покрене процедуру којом ће закон ускладити са Уставом БиХ.

Прича о истицању симбола у БиХ поново је покренута када је Додик 2018. године преузео мандат у Предсједништву БиХ те захтијевао да и застава Републике Српске буде истакнута у згради те институције, што је изазвало лавину реаговања друга два члана Предсједништва БиХ, а огласили су се и бројни представници бошњачких политичара те академске заједнице.

У Генералном секретаријату Предсједништва БиХ раније је Срни потврђено да је Закон о измјенама и допунама Закона о застави БиХ, који прописује да “ниједна друга застава не смије бити истакнута уз заставу БиХ” те новчане санкције од 100 до 7.500 КМ, неважећи, није уставан и никада није потврђен у Предсједништву БиХ нити је та одлука објављена у “Службеном гласнику БиХ”.

Члан Уставноправне комисије у Дому народа Парламента БиХ Лазар Продановић (СНСД) казао је за “Глас Српске” да је упућени захтјев за оцјену уставности оправдан и да очекује да ће се они који одлучују држати Устава.

- Закон о застави је у одређеном року требало да потврди Предсједништво БиХ. Потпуно је јасно шта је била чија обавеза. На овом случају ћемо видјети дигнитет Уставног суда БиХ као врховног тумача Устава БиХ - закључио је Продановић.

Историјат заставе

Питање заставе БиХ није рјешавано Дејтонским споразумом 1995. године којим је конституисана садашња БиХ. Представници конститутивних народа износили су раније различите приједлоге о застави БиХ, али није било сагласности. Садашњу заставу БиХ прогласио је 1998. године тадашњи високи представник за БиХ Карлос Вестендорп.

Три угла троугла симболизују три конститутивна народа БиХ, а звјездице репрезентују Европу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.