Зараза пустоши шуму на Романији

Бањалука - Инвазија црва поткорњака у посљедње вријеме узела је маха, а овај проблем посебно је изражен у општинама Соколац, Хан Пијесак и Рогатица, због чега постоји озбиљна опасност од сушења шума.

Стручњаци објашњавају да је ријеч о црву који буши "ходнике" у стаблу различитих врста дрвећа, а најчешће то чине послије суше, града или мраза. Једно заражено дрво се осуши за мјесец и може додатно заразити нових 60 стабала.

Према ријечима директора предузећа "Шуме РС" Ристе Марића, на удару црва поткорњака најчешће је четинарско подручје у поменутим крајевима.

- Због тог проблема, на основу наредбе Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС прекинута је редовна сјеча на подручју шумског газдинства "Романија" Соколац и у Хан Пијеску. И ишло се на санирање проблема који су настали због сушња шума - рекао је Марић.

Додао је да је поткорњак на подручју поменутих газдинстава присутан још од 2009. године, а због непредузимања одговарајућих мјера, сушење шума је ескалирало почетком ове године.

- Због одлуке која је била на снази од 2009. до половине 2015. године, није било могуће дјеловати на начин како сада дјелујемо. То, између осталог, подразумијева и сјечу болесних стабала - рекао је Марић, додајући да појавом поткорњака, свако стабло почне да пушта смолу, што значи да је болесно, те се одмах креће у санацију терена.

У "нападнутим" газдинствима, нагласио је Марић, до сада је санирано више од 70 одсто терена, док ће у наредном периоду, кроз редовну сјечу, бити завршени и остали дијелови на којима је евидентиран овај проблем.

- Штета коју је поткорњак причинио на нашим шумама биће позната тек кад буде завршена комплетна санација поменутих подручја -  нагласио је Марић.

Кад је у питању рогатичко шумско-привредно подручје које се простире на више од 40.000 хектара и којим газдује ШГ "Сјемећ", сушење шума почело је још прије пет година. Према процјенама овог газдинства нападнуто је око хиљаду хектара на којим су високе шуме смрче и храста.

- Смрчу суши поткорњак, а храст гљивична обољења уз сушење од врха низ стабло - рекао је технички директор ШГ "Сјемећ" Марко Томовић.

Како би предухитрили сушење шуме учињено је све што је било у њиховим могућностима.

- На рубовима шума, пропланцима и свагдје гдје је веће присуство болесних стабала поставили смо више од 500 "клопки" са фероманским мамцима за поткорњаке - казао је Томовић.

Додао је да обавезно скидају кору са сваког одсјеченог "живог" стабла уз максималну примјену шумског реда.

- Али, очигледно све то није довољно и морају се тражити нове мјере и начини заштите шума. Према нашем мишљењу, на потезу је наука која би требало да да одговор како даље - рекао је Томовић, додајући да све то директно утиче на тржишну цијену и укупан финансијски биланс који се одражава на плате око 230 запослених.

Мјере

Међу мјерама за спас шума које спроводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС јесте и наредба која регулише сјечу стабала на романијском платоу, за шта је формирана радна група.

- Прије годину и по донесена је измјена Правилника о шумском реду. Влада и Министарство су обавезали "Шуме РС" и сва шумска газдинства да предузму мјере на сузбијању штеточина одговорних за сушење шума на појединим подручјима - рекли су у Министарству додајући да су у том смислу "Шуме РС" дужне да приоритетно уклањају обољела стабла.

Највише су захваћена подручја Шумских газдинстава

* "Височник" Хан Пијесак

* "Романија" Соколац

* "Сјемећ" Рогатица

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.