БиХ између ниских примања и високих трошкова: Живот скупљи од зараде

САРАЈЕВО - Док запослени у Европској унији годишње у просјеку зараде око 41.500 евра бруто, у БиХ тај износ не достиже ни 15.000 евра. Толика разлика у примањима тешко се може надокнадити нижим цијенама, поготово што су основне животне намирнице у БиХ тек нешто јефтиније него у већем дијелу Европе, док је инфлација поново узела маха и у септембру достигла шест одсто.

Подаци Агенције за статистику БиХ показују да је просјечна мјесечна плата у прошлој години износила 2.436 марака. У односу на 2024. била је већа за 14 одсто, али ни такав раст није битније промијенио положај домаћих запослених у поређењу са европским колегама. Када се мјесечни износ прерачуна на годишњи ниво и изрази у еврима, добија се око 14.945 евра. Поређења ради, просјечна годишња зарада запослених са пуним радним временом у Европској унији у 2025. износила је 41.500 евра, уз годишњи раст од 4,3 одсто. Према овим показатељима, европски просјек био је готово 2,8 пута већи од годишњег еквивалента просјечне бруто плате у БиХ.

Према том поређењу, БиХ заостаје чак и за најслабије плаћеним чланицама Уније. У Бугарској је просјечна годишња зарада износила 16.200 евра, у Грчкој 18.800, а у Мађарској 20.100 евра. На супротном крају листе налазе се Луксембург са 85.600 евра, Данска са 73.500 и Ирска са 64.400 евра. Ипак, ове податке треба посматрати као оријентационо поређење, јер Евростат користи показатељ годишње зараде прилагођене еквиваленту пуног радног времена, заснован на подацима националних рачуна и анкете о радној снази, док је износ за БиХ добијен прерачуном просјечне мјесечне бруто плате на годишњи ниво. И поред те методолошке разлике, разлика у нивоу зарада јасно указује на дубину јаза између домаћег и европског тржишта рада.

Куповна моћ

Ниже цијене у БиХ у односу на већи дио Европе не значе да становници имају и већу куповну моћ. Напротив, подаци Евростата о упоредним нивоима цијена показују да је укупни ниво цијена роба и услуга које домаћинства купују у БиХ у 2025. години износио 59,2 одсто просјека Европске уније. Међутим, када је ријеч о храни и безалкохолним пићима, тај удио био је знатно већи и достигао је 85,8 одсто европског просјека.

Преведено, цијене хране у БиХ биле су у просјеку око 14 одсто ниже него у Унији, док су просјечне бруто зараде, према претходном поређењу, биле готово 64 одсто ниже. Уштеде које становници остварују захваљујући нижим цијенама не могу надокнадити толико велику разлику у примањима. Управо та несразмјера показује зашто је прича о јефтинијем животу у БиХ варљива.

Поређење са Хрватском додатно илуструје тај несклад. Укупни ниво цијена у БиХ био је на 59,2 одсто просјека ЕУ, а у Хрватској 78,4 одсто. Међутим, када је ријеч о храни, разлика је знатно мања. Цијене ових производа у БиХ достигле су 85,8 одсто европског просјека, док су у Хрватској биле на 105,5 одсто. Тако су намирнице у БиХ јефтиније него у сусједној земљи, али то не мијења чињеницу да се куповна моћ не мјери само цијеном производа, већ и новцем којим потрошачи располажу.

Инфлација

Већ ограничен кућни буџет додатно притиска и раст цијена. Према подацима Агенције за статистику БиХ, потрошачке цијене у септембру биле су шест одсто више него у истом мјесецу прошле године. То је убрзање у односу на август, када је годишња инфлација износила 4,9 одсто. Само за мјесец дана цијене су порасле за 1,2 одсто.

У поређењу са ЕУ, овдашња инфлација била је знатно виша. Просјечна стопа у Унији у септембру је износила 3,8 одсто, односно 2,2 процентна поена мање него у БиХ. Већи раст цијена међу чланицама ЕУ забиљежен је у Румунији, са 6,5 одсто, и Литванији, са 6,1 одсто. Бугарска је имала инфлацију од 5,6 одсто, док су остале чланице биле испод домаћег нивоа.

Ни поређење са окружењем не иде у прилог БиХ. У Хрватској је годишња инфлација у септембру, према националном индексу, износила 4,7 одсто, у Србији 4,1, а у Црној Гори 5,2 одсто. У Њемачкој је раст цијена био 3,3 одсто, а у Словенији 3,7 одсто. Тако је БиХ, уз знатно нижа примања од већине ових земаља, имала и једну од највиших стопа инфлације.

Трошкови

Није свеједно ни шта поскупљује. За кућне буџете посебно су тешка повећања цијена превоза, становања и енергената, јер су то издаци које домаћинства тешко могу избјећи или значајније смањити. Управо таква кретања забиљежена су у БиХ. Највећи годишњи раст цијена у септембру имали су превоз, за 27,6 одсто, те становање, вода, струја, гас и остали енергенти, за 12,7 одсто. Због тога инфлаторни притисак не остаје само на каси у продавници већ захвата и друге важне ставке породичног буџета.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да раст цијена, који у великој мјери долази из иностранства, додатно оптерећује домаћинства, посебно јер приходи становништва не прате поскупљења. Према његовим ријечима, ријеч је о спољним инфлаторним притисцима који се преносе на домаће тржиште, док је могућност грађана да повећају зараде ограничена.

Он упозорава да висока оптерећења рада, која према његовим процјенама у Српској достижу око 64 одсто, а у ФБиХ готово 70 одсто, повећавају трошкове послодаваца и сужавају простор за раст плата. Истовремено, просјечна примања од 1.600 до 1.700 марака, како истиче, нису довољна да породицама омогуће значајнију потрошњу.

Храна и култура

Иначе колико је јаз између зарада и трошкова изражен показују и подаци о синдикалним потрошачким корпама. Њена вриједност за четворочлану породицу у Републици Српској у септембру износила је 2.964 марке, док је просјечна нето плата од 1.727 марака могла покрити тек 58,26 одсто потребних издатака. За остатак корпе недостајало је 1.237 марака. На храну је одлазило 1.360 марака, односно готово 46 одсто укупне вриједности корпе. Само за исхрану четворочлане породице требало је издвојити готово 79 одсто једне просјечне нето плате у Српској. То практично значи да породица са једном просјечном платом не може подмирити ни трошкове синдикалне корпе, а да за остале потребе не остане готово ништа. Павловић истиче да се посљедице таквог односа примања и трошкова виде и у квалитету живота. Грађани, како наводи, све чешће одустају од културних садржаја, путовања, спорта и рекреације, јер им након подмиривања основних потреба новца за друге активности углавном не остаје.

Све већи јаз

Ниже зараде и раст трошкова живота тако стварају двоструки притисак на домаћинства у БиХ. Док запослени у развијенијим европским земљама располажу знатно већим примањима, становници БиХ све већи дио зараде издвајају за основне потребе. Због тога ни повољнији укупни ниво цијена не може битније ублажити разлику у животном стандарду.

Да ће сустизање развијенијих економија бити дуг и тежак процес, показују и дугорочне пројекције. Према процјенама Центра за економска и пословна истраживања, БДП БиХ, исказан у доларима, могао би порасти са око 35 милијарди долара у 2026. на 62 милијарде у 2040. години. Међутим, упркос том расту, БиХ би на свјетској листи највећих економија могла пасти са 110. на 121. мјесто, јер се очекује да ће друге земље напредовати брже, наводи се у поменутом истраживању.

Занимљива математика

Када би просјечна зарада у БиХ расла истим темпом као и пројектовани јаз у односу на ЕУ, овдашњим радницима требало би још много година да достигну европски просјек. Према садашњем односу од око 14.945 према 41.500 евра, просјечна зарада у Унији већа је око 26.555 евра годишње. То значи да запослени у овој заједници за годину дана у просјеку зараде готово колико радник у БиХ за двије године и девет мјесеци.

Сламка спаса

У БиХ је за прва три мјесеца ове године по основу новчаних дознака из иностранства стигло 956,6 милиона марака, што је за 25,2 милиона КМ или 2,7 одсто више него у истом периоду лани, показују подаци Централне банке БиХ. Овај прилив представља значајан ослонац потрошње домаћинстава, посебно у условима када плате тешко прате раст трошкова живота. Поред дознака, у земљу стижу и пензије из иностранства, као и други текући трансфери, па је укупан прилив по том основу још већи. У цијелој прошлој години новчане дознаке из иностранства достигле су око 4,46 милијарди марака. То показује колико новац који шаље дијаспора има важну улогу у одржавању потрошње у БиХ, али и колико се дио животног стандарда домаћинстава ослања на зараде остварене ван земље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.