Фото: Закон у РС повољнији за раднике него у ФБиХ
Бањалука - Радници у Српској, према рјешењима из предложеног закона о раду, имаће, за разлику од запослених у ФБиХ, плаћену паузу и дужи отказни рок, док ће прековремено радити више него што могу запослени у Србији, уз обавезу да тај рад буде плаћен.
Показује то упоредна анализа Приједлога закона о раду РС са законским рјешењима у ФБиХ, Србији и Хрватској, коју је сачинило Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС. Када се ради о заснивању радног односа, предложени закон нуди суштински идентична рјешења као у Србији и Хрватској и прописује правило закључивања уговора о раду на неодређено вријеме. Што се тиче уговора о раду на одређено, сви прописи у окружењу уређују да се закључују изнимно у ситуацијама када за то постоје објективни разлози.
Закони које су донијеле владе у региону идентични су са предложеним у РС и када је ријеч о пуном радном времену, док су суштински иста рјешења и за прековремени рад. Сва четири закона су врло блиска и у вези са дефинисањем рада који траје мање од пуног радног времена.
Упоређивање прописа показује да сви гарантују једнаку плату за једнак рад, а слична рјешења су дефинисана и за престанак радног односа. Што се тиче отказа, у РС је у Приједлогу закона уређена процедура отказивања уговора о раду, пошто је то питање до сада био један од основних разлога за велики број спорова између радника и послодавца.
Влада РС је у четвртак упутила у Народну скупштину Приједлог закона о раду, који ће бити разматран у понедјељак.
Упоредна анализа рјешења у Приједлогу закона о раду РС у односу на законе у ФБиХ, Србији и Хрватској
Закони у РС, Србији и Хрватској прописују правило закључивања уговора о раду на неодређено вријеме, а уговоре о раду на одређено вријеме само као изузетак у тачно прописаним ситуацијама. У ФБиХ то није случај, јер је у уговор о раду на одређено вријеме правило, а у РС изузетак.
Закон у РС је суштински врло близак закону у Србији и прописује исту дужину трајања уговора о раду на одређено од двије године, плус изузетке. У Хрватској и ФБиХ максимална дужина трајања уговора на одређено је три године. У ФБиХ се закључује уговор на три године без навођења разлога, а у РС на двије године уз таксативно наведене разлоге.
Законом у РС предвиђено је ограничење у погледу минималног трајања непуног радног времена на четвртину пуног радног времена. То је учињено ради боље заштите радника и спречавања малверзација. То је суштински веома блиско законско рјешење са прописима других земаља.
Закони РС, Србије и Хрватске суштински исто прописују. Једино ФБиХ искаче у погледу висине плате за коју је прописано да износи 70 одсто, док остали закони прописују 80 одсто.
Сви закони су идентични. Пуно радно вријеме је 40 часова.
У закону РС износи максимално четири сата дневно - осам седмично - 180 годишње. У Србији је то 150 годишње, Хрватској десет седмично - 180 годишње, а колективним уговором се може уговорити до максимално 250 часова годишње. У РС се колективним уговором може договорити максимално до 230 часова.
Сви закони, изузев у ФБиХ, предвиђају плаћену паузу у трајању од 30 минута.
У РС је предложено 20 радних дана одмора уз могућност увећања на основу година радног стажа, што се договара колективним уговором. У Србији и Хрватској је прописано такође 20 дана, а увећања су утврђена колективним уговорима, док је у ФБиХ минималан одмор 20, а максимални 30 радних дана.
Право на регрес у РС остаје као законска категорија, а износ ће бити дефинисан колективним уговором, што је случај и у законима у окружењу.
У РС су предложена досадашња рјешења - година породиљског одсуства и година и по ако су рођени близанци или треће дијете. У Србији одсуство траје годину, а двије године за треће и свако наредно дијете. У ФБиХ је дозвољено одсуство од годину.
Сви прописи предвиђају да се плата састоји од основне плате и увећања на основу радног учинка и додатних увећања која се утврђују колективним уговором или правилником о раду. Закон у РС и закон у Србији предвиђају минимална увећања плате по основу прековременог рада, рада ноћу и рада на дане државних празника. Уређење најниже плате је квалитетније уређено у РС.
Законом у РС су јасно прописани разлози и процедуре за отказ уговора о раду од стране послодавца. Прописани су нови разлози за отказ због потребе регулисања ситуација које се дешавају у пракси, долазак радника на посао под утицајем алкохола и дрога, одбијање радника да на трошак послодавца изврши љекарски преглед с циљем утврђивања радне способности, злоупотреба боловања...
Предложени закон у РС задржао је постојеће рјешење, односно минимални отказни рок од 15 дана ако отказ даје радник и 30 дана ако отказ даје послодавац. У ФБиХ минимум је седам дана ако радник даје отказ, а 14 ако послодавац даје отказ. Хрватска је прописала тачан период трајања отказа у свим случајевима и то у распону од 14 дана до три мјесеца.
Сви закони прописују исти услов за остваривање права на отпремнину - двије године непрекидног рада код послодавца и висину отпремнине.
Предложени закон у РС као и закон у Србији и ФБиХ предвидио је трајање колективних уговора од три године. У Хрватској уговори могу бити закључени на неодређено вријеме, иако је то у пракси врло ријетко и на одређено вријеме до пет година.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.