Закон у РС повољнији за раднике него у ФБиХ

Бањалука - Радници у Српској, према рјешењима из предложеног закона о раду, имаће, за разлику од запослених у ФБиХ, плаћену паузу и дужи отказни рок, док ће прековремено радити више него што могу запослени у Србији, уз обавезу да тај рад буде плаћен.

Показује то упоредна анализа Приједлога закона о раду РС са законским рјешењима у ФБиХ, Србији и Хрватској, коју је сачинило Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС. Када се ради о заснивању радног односа, предложени закон нуди суштински идентична рјешења као у Србији и Хрватској и прописује правило закључивања уговора о раду на неодређено вријеме. Што се тиче уговора о раду на одређено, сви прописи у окружењу уређују да се закључују изнимно у ситуацијама када за то постоје објективни разлози.

Закони које су донијеле владе у региону идентични су са предложеним у РС и када је ријеч о пуном радном времену, док су суштински иста рјешења и за прековремени рад. Сва четири закона су врло блиска и у вези са дефинисањем рада који траје мање од пуног радног времена.

Упоређивање прописа показује да сви гарантују једнаку плату за једнак рад, а слична рјешења су дефинисана и за престанак радног односа. Што се тиче отказа, у РС је у Приједлогу закона уређена процедура отказивања уговора о раду, пошто је то питање до сада био један од основних разлога за велики број спорова између радника и послодавца.

Влада РС је у четвртак упутила у Народну скупштину Приједлог закона о раду, који ће бити разматран у понедјељак.

Упоредна анализа рјешења у Приједлогу закона о раду РС у односу на законе у ФБиХ, Србији и Хрватској

Заснивање радног односа

Закони у РС, Србији и Хрватској прописују правило закључивања уговора о раду на неодређено вријеме, а уговоре о раду на одређено вријеме само као изузетак у тачно прописаним ситуацијама. У ФБиХ то није случај, јер је у уговор о раду на одређено вријеме правило, а у РС изузетак.

Уговори о раду на одређено вријеме

Закон у РС је суштински врло близак закону у Србији и прописује исту дужину трајања уговора о раду на одређено од двије године, плус изузетке. У Хрватској и ФБиХ максимална дужина трајања уговора на одређено је три године. У ФБиХ се закључује уговор на три године без навођења разлога, а у РС на двије године уз таксативно наведене разлоге.

Рад са непуним радним временом

Законом у РС предвиђено је ограничење у погледу минималног трајања непуног радног времена на четвртину пуног радног времена. То је учињено ради боље заштите радника и спречавања малверзација. То је суштински веома блиско законско рјешење са прописима других земаља.

Рад приправника

Закони РС, Србије и Хрватске суштински исто прописују. Једино ФБиХ искаче у погледу висине плате за коју је прописано да износи 70 одсто, док остали закони прописују 80 одсто.

Пуно радно вријеме радника

Сви закони су идентични. Пуно радно вријеме је 40 часова.

Прековремени рад

У закону РС износи максимално четири сата дневно - осам седмично - 180 годишње. У Србији је то 150 годишње, Хрватској десет седмично - 180 годишње, а колективним уговором се може уговорити до максимално 250 часова годишње. У РС се колективним уговором може договорити максимално до 230 часова.

Дневни одмор

Сви закони, изузев у ФБиХ, предвиђају плаћену паузу у трајању од 30 минута.

Годишњи одмор

У РС је предложено 20 радних дана одмора уз могућност увећања на основу година радног стажа, што се договара колективним уговором. У Србији и Хрватској је прописано такође 20 дана, а увећања су утврђена колективним уговорима, док је у ФБиХ минималан одмор 20, а максимални 30 радних дана.

Регрес

Право на регрес у РС остаје као законска категорија, а износ ће бити дефинисан колективним уговором, што је случај и у законима у окружењу.

Породиљско одсуство

У РС су предложена досадашња рјешења - година породиљског одсуства и година и по ако су рођени близанци или треће дијете. У Србији одсуство траје годину, а двије године за треће и свако наредно дијете. У ФБиХ је дозвољено одсуство од годину.

Плата

Сви прописи предвиђају да се плата састоји од основне плате и увећања на основу радног учинка и додатних увећања која се утврђују колективним уговором или правилником о раду. Закон у РС и закон у Србији предвиђају минимална увећања плате по основу прековременог рада, рада ноћу и рада на дане државних празника. Уређење најниже плате је квалитетније уређено у РС.

Отказ од стране послодавца

Законом у РС су јасно прописани разлози и процедуре за отказ уговора о раду од стране послодавца. Прописани су нови разлози за отказ због потребе регулисања ситуација које се дешавају у пракси, долазак радника на посао под утицајем алкохола и дрога, одбијање радника да на трошак послодавца изврши љекарски преглед с циљем утврђивања радне способности, злоупотреба боловања...

Отказни рок

Предложени закон у РС задржао је постојеће рјешење, односно минимални отказни рок од 15 дана ако отказ даје радник и 30 дана ако отказ даје послодавац. У ФБиХ минимум је седам дана ако радник даје отказ, а 14 ако послодавац даје отказ. Хрватска је прописала тачан период трајања отказа у свим случајевима и то у распону од 14 дана до три мјесеца.

Отпремнина

Сви закони прописују исти услов за остваривање права на отпремнину - двије године непрекидног рада код послодавца и висину отпремнине.

Колективни уговори

Предложени закон у РС као и закон у Србији и ФБиХ предвидио је трајање колективних уговора од три године. У Хрватској уговори могу бити закључени на неодређено вријеме, иако је то у пракси врло ријетко и на одређено вријеме до пет година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.