Закључци српског и хрватског клуба поново у Дому народа Парламента БиХ: Тест за бошњачке делегате

САРАЈЕВО - Прва овогодишња сједница Дома народа Парламента БиХ је заказана за половину наредне седмице, а на дневном реду су закључци српских и хрватских делегата о стању и могућим излазима из актуелне политичке кризе, а о којима није постигнута сагласност у Колегијуму.

Бошњачки, српски и хрватски делегати посљедњи пут су у парламентарној сали били крајем новембра прошле године, а тадашња хитна сједница Дома је одржана на захтјев четири бошњачка и једног делегата из Клуба Хрвата на тему разлога блокаде рада Парламента.

Након бурне расправе делегати из реда српског народа предложили су неколико закључака који нису добили потребну подршку, али су упућени у Колегијум Дома, гдје сједе предсједавајући Драган Човић и замјеници Никола Шпирић и Бакир Изетбеговић, гдје није, према објављеним информацијама, било сагласности те су поново враћени на дневни ред прве идуће сједнице.

Ставови српских делегата, који су преточени у закључке, указују на то да Дом не функционише због бесправне одлуке и наметања допуне закона Валентина Инцка, јер високи представник није за то овлашћен по Дејтону те траже да Инцкова одлука буде поништена, а Савјет министара у што скорије вријеме предложи начин исказивања односа према ратним злочинима. Колегијум није постигао сагласност ни о предложеном закључку Клуба Срба да Уставни суд БиХ доноси одлуке супротне Уставу нити о оном који предвиђа да Дом народа подржи иницијативу Народне скупштине за разговор и дијалог Српске и ФБиХ те три конститутивна народа.

Чланови Колегијума нису постигли сагласност ни о приједлогу закључка предсједавајуће Клуба Хрвата Лидије Брадаре у којем пише да Централна изборна комисија (ЦИК) није законодавни орган нити има право да доноси одлуке из надлежности Парламента БиХ те да није ни именована у складу са одредбама Изборног закона БиХ и да треба расписати јавни конкурс.

Парламентарна правила, наиме, налажу да ако Колегијум не успије постићи сагласност, коначну одлуку доноси већина укупног броја делегата који су присутни на сједници и који гласају, уз услов да гласови против не садрже двије трећине или више делегата изабраних из сваког ентитета.

Делегат у Клубу српског народа у Парламенту БиХ Лазар Продановић каже за “Глас Српске” би проблем могла да буде општа већина, али да је могуће да неки од закључака прођу. Додаје да су српским закључцима потребни гласови из једног од друга два клуба, јер нису довољне руке само пет српских делегата.

- Све је рачуница, али на основу гласања јасније ће се видјети ко је за шта у БиХ. Дијалог и консензус су нам потребни, али тренутно нисам оптимиста да би могло доћи до измјене и допуне Кривичног закона БиХ за област коју третира наметнута одлука бившег високог представника. У Дому народа би можда било већине, али у Представничком дому тешко. Било како било, усвајање ових закључака у Дому народа било би добро, јер би тако послали поруку да постоји воља и жеља да се у БиХ дијалогом рјешавају проблеми, а исход гласања ће показати ко је за дијалог, а ко не - закључио је Продановић.

Брадара каже да очекује да би њен закључак који се односи на ЦИК могао проћи.

- Мислим да је у тренутку када смо га предлагали и сада веома актуелан и важан. Било би добро да у Дому буде усвојен такав закључак - истакла је и додала да ће одлуку о томе како ће гласати када на ред дођу закључци које је предложио српски клуб донијети пред саму сједницу.

Са представницима бошњачког народа нисмо успјели да ступимо у контакт.

Модели

На новембарској сједници Дома народа усвојен је закључак којим је позвано на хитно усаглашавање изборних модела на основу потписаног споразума о принципима измјена и допунама Изборног закона БиХ из јуна 2020. године. Модели предвиђају легитимно представљање конститутивних народа у Предсједништву БиХ и домовима народа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.