Одсвиран крај ОХР-у и санкцијама

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Агенције

ВАШИНГТОН - Саслушање у Конгресу САД-а о америчкој политици као и безбједносним изазовима на западном Балкану је потврдило да заокрет који је направљен доласком на власт Доналда Трампа остаје на снази те да ће Америка, конкретно у БиХ, наставити да дјелује прагматично, али и да је све извјесније да ће нови, односно посљедњи високи представник бити Американац.

Пред Пододбором за Европу Одбора за спољне послове Представничког дома САД је уживо свједочио замјеник помоћника америчког секретара Даниел Лотон који је изнио кључне смјернице Вашингтона за овај регион, уз нагласак да је ријеч о важном подручју за интересе САД. 

Америка, тврди, тежи стабилном, мирном и просперитетном западном Балкану који доприноси регионалној и глобалној безбједности, тежећи позитивним односима с кључним актерима како бисмо одржали стабилност, проширили економску сарадњу и сузбили, како је речено, пријетње које директно утичу на Сједињене Државе.
Подсјећајући да је лани, приликом обиљежавања 30. годишњице Дејтонског мировног споразума речено да је ера изградње нације завршена, поновио је да умјесто тога САД позивају локалне лидере да сами проналазе рјешења за локалне проблеме. 

- То не значи повлачење. САД остају активне у постизању конструктивних исхода који унапређују наше интересе и помажу локалним актерима у проналажењу тих локалних рјешења - рекао је Лотон. 

Говорећи о БиХ, према истим наводима, Лотон је бранио политику Трампове администрације која је укључивала укидање санкција бившем предсједнику Републике Српске Милораду Додику, сарадницима и члановима породице.

- САД остају посвећене суверенитету и територијалном интегритету БиХ те стабилности коју доноси Дејтон. Америчка дипломатија ријешила је прошле године дуготрајну кризу, чувајући правну кохезију и уставни поредак земље, истовремено осигуравајући повлачење најизраженијег антидејтонског законодавства РС - рекао је Лотон, додајући да је то смањење тензија отворило простор за напредак у пројекту Јужне интерконекције с Хрватском што ће утицати и на повећање енергетске безбједности БиХ.

Осим Лотона, обратио се и предсједавајући Пододбора за Европу Кит Селф који је оцијенио да су предстојећи избори у БиХ прилика за превазилажење политичких разлика и постизање конкретног напретка за грађане, али је упозорио да земљу и даље оптерећују дубоке етничке подјеле.

- Распад БиХ вјероватно није изван домена могућег, посебно имајући у виду ставове Републике Српске - рекао је Селф.

Изнио је и опаску да Вашингтон не жели да се у БиХ задржи трајни међународни надзор и да је дјеловање Кристијана Шмита дестабилизовало БиХ.

- С обзиром на проблеме које Вашингтон има са различитим европским организацијама, зашто не бисмо жељели да наредни високи представник буде Американац? – рекао је Селф, а на саслушању појединци су изнијели и захтјев да Додику, између осталог, буду враћене санкције. 

Политиколог и аналитичар геополитике из Србије Александар Павић каже за "Глас" да је промјена политике САД и те како видљива у пракси, почевши од укидања санкцијама званичницима Српске до тога да је Шмит, и то под америчким притиском, био приморан да се повуче из БиХ. 

- То је све одраз америчке политике под Трамповом палицом. С друге стране, ЕУ би хтела да вечито у БиХ остане губернатор и да буде њихов протекторат што Американци не желе и зато сада имамо Американца на тој позицији као в.д. високог представника, иако није дејтонска категорија – казао је Павић. 

Добро је, подвукао је, што је тај амерички став све ближе оном које дуже већ држе Русија и Кина по питању БиХ. 

- Јасно је то и европским силама. Трампова администрација не би прихватила да се врати неки нови Педи Ешдаун, Валентин Инцко или Шмит, али је сада свему томе препрека ЕУ која не жели завршетак мандата ОХР-а. Ту се води битка, али је важно да се сада чују и овакви тонови из Вашингтона што није било замисливо све док се Трамп није вратио у Белу кућу – истакао је. 

Трампова администрација је, појаснио је, прагматична. 

- Гледаће да се умешају у питања енергетике. Важно им је да нађу партнере који ће радити с њима и то није ствар идеологије. Имају партнере у Српској и важни су им економски односи од којих имају користи и немају никаквих предрасуда према Српској, као Бајденова или администрације Обаме и Клинтона – истакао је Павић. 

И то, додао је, утиче на њихову политику. 

- Високи представници им ту нису потребни, већ саговорници унутар сва три народа – закључио је. 

Република Српска је протеклих мјесеци, према признањима њеног најужег руководства, доста радила у домену спољне политике како би се коначно чуо и њен глас у свијету о њеном положају унутар БиХ те међусобним односима под овим дијелим неба. 

Порука Додика

Организациони секретар СНСД-а Игор Додик поручио је, коментаришући изјаву америчког конгресмена Кита Селфа да распад БиХ није искључен као могућност, посебно имајући у виду позицију Српске, да је највећи успјех Републике Српске то што се њени ставови уважавају.

- Најбитније што смо чули је да је ера међународног интервенционизма у БиХ завршена, да локални лидери морају преузети одговорност, да више нема санкција за Српску и да чак ни распад БиХ није немогућ - навео је Додик, наводећи да су издржали нападе и изборили се за боље вријеме које за Српску тек долази.

Дипломирани новинар. У редакцији „Гласа Српске“ ради од фебруара 2009. године. Ужа област унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.