Загреб игнорише све позиве за разговор

Сарајево - Хрватска упорно избјегава да закаже састанак на којем би било ријечи о имовини грађана и других лица из БиХ која се налази на њеној територији, упозорено је у најновијој информацији коју је на посљедњој сједници разматрао Савјет министара БиХ.

Ради се о информацији о активностима предузетим на заштити и поврату имовине грађана и правних лица из БиХ у Хрватској, а документ је потписао замјеник министра финансија и трезора БиХ Мирсад Жуга који је члан Сталне заједничке комисије виших представника држава насљедница бивше СФРЈ.

БиХ је, као једна од тих земаља, потписала и ратификовала Споразум о питањима сукцесије који је ступио на снагу у јуну 2004. године, а у којем је наведено да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права која су имали на дан 31. децембар 1990. године.

Хрватски сабор је, међутим, лани усвојио Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о управљању државном имовином, којом је Хрватској одобрио да имовину која је власништво БиХ, а која је на њеној територији, даје у концесију. Хрватско министарство дало је релативно ниске почетне цијене за закуп с обзиром на локације објеката, али је већина у рушевном стању и захтијева потпуну адаптацију.

Жуга је у информацији, коју је од Савјета министара крајем прошле године  затражило Предсједништво БиХ, навео да су предузимане активности да би била обезбијеђена заштита и поврат имовине БиХ, грађана и других лица из БиХ, а која се налази у Хрватској.

Нагласио је да су иницирали одржавање састанка држава насљедница на којем би, између осталог, расправљали и о примјени Анекса Г споразума. Први позив надлежнима у Хрватској је упућен у јулу 2018. године, али никад није стигла повратна информација. Ново писмо је послато у октобру, када је и затражено одржавање редовне сједнице Сталне заједничке комисије.

- Хрватској представници је 8. јануара 2019. године упућена иницијатива за што скорије одржавање ванредне сједнице због проблема и неефикасног спровођења споразума. Допис је прослијеђен и осталим насљедницама, а одговор је стигао од представнице Словеније која је подржала иницијативу за одржавање сједнице те је наглашено и да је та земља неколико пута тражила одржавање пете редовне сједнице Сталне комисије - навео је Жуга.

Састанке са представницима хрватске Владе, с друге стране, имао је министар правде БиХ Јосип Грубеша. На посљедњем, одржаном половином  новембра, на којем је било ријечи о огласу о давању у закуп бивших одмаралишта која су у власништву правних лица из БиХ, речено је, наведено је у информацији, да се тим конкурсима не прејудицира статус власништва те да будући закупци неће моћи остварити власничка права.

Са надлежнима у Хрватској причали су и представници Правобранилаштва БиХ који су предочили прописе донесене у БиХ с циљем директног спровођења анекса споразума, али и наведено да друга страна сматра да поврат имовине БиХ није могућ без закључивања посебног билатералног споразума између БиХ и Хрватске. У документу је наведено да постоје информације да је затражена оцјена уставности прописа у вези са имовином.

Оглас

Министарство државне имовине Хрватске објавило је крајем прошле године јавни позив којим даје у закуп одмаралишта и друге некретнине на Јадрану.

На списку је 15 некретнина, одмаралишта и пратећих објеката на приморју Хрватске, чији су власници предузећа из Србије и БиХ, а у закуп се дају на 30 година. Ријеч је о објектима у мјесту Градац на Макарској ривијери, а по један се налази на Рабу, у Биограду на Мору и Сланом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.