За жртве Добровољачке правда недостижна

Дана 3.маја 1992.године муслиманске снаге окупљене у јединице ТО напале су у Сарајеву колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици.

За убиство 42, рањавање 73 и заробљавање 215 припадника ЈНA, који су мирно у колони напуштали Сарајево, ни након 16 година нико није процесуиран. Из Тужилаштва БиХ и даље тврде да је "рад на предмету у току и да у овом моменту не могу дати више детаља о току истраге".

Премијер РС Милорад Додик је констатовао да је "случај злочина у Добровољачкој још једна потврда да су Суд и Тужилаштво БиХ политичке институције намијењене кажњавању само једног - српског народа", те да се "без истине и правде не може доћи до помирења у БиХ".

Власти РС доставиле су Хашком трибуналу доказе против Aлије Изетбеговића, Ејупа Ганића и Стјепана Кљујића... међутим, Хаг против њих никада није подигао оптужницу.

У кривичној пријави се наводи да су Ганић и Кљујић, као чланови Предсједништва тадашње РБиХ, наредили Мустафи Хајрулаховићу "Талијану" и Јусуфу Пушини да нападну колону у Добровољачкој, мада је био постигнут договор да се Команди Друге армијске области омогући да мирно напусти Сарајево.

Ганић и Кљујић су, наводи се даље у пријави, непосредно учествовали у убијању и рањавању беспомоћних војника и официра, као и цивилног становништва које је по уговору било ангажовано у тадашњој ЈНA. Међу лицима за која су Тужилаштву поднесени сви докази да су директно умијешани у злочин у Добровољачкој налазе се и Јован Дивљак и Хасан Ефендић.

Замјеник тужиоца за ратне злочине Србије, Милан Петровић, за "Глас Српске" каже да је Тужилаштво за ратне злочине Србије сву документацију о злочинима у Добровољачкој прослиједило Тужилаштву БиХ и да даље ради на том предмету.

- Долазимо до нових доказа, али скоро се не могу очекивати хапшења. Налог за хапшења може дати Тужилаштво БиХ, јер су та лица њима доступна, а не нама. Очекујемо да ће у другој половини ове године доћи до привођења осумњичених и да ће цијела ствар коначно кренути са мртве тачке. Донијећемо рјешења о одређивању притвора и расписивању потјерница против свих осумњичених и они ће бити сатјерани у сужени простор тако да ни Тужилаштво БиХ тада неће имати куд него ће морати да покрене процедуру - казао је Петровић.

Коментаришући негодовање бошњачког политичког врха због чињенице да ратне злочине који су се десили на простору БиХ третира и Тужилаштво Србије, Петровић је казао да је ријеч о неморалном и лицемјерном реаговању које нема упориште у праву.

- ЦЈБ Источно Сарајево поднио је у априлу 2005. Окружном тужилаштву допуњени извјештај кривичне пријаве од 29. маја 1996. године против 15 лица за које се основано сумња да су у Добровољачкој извршили ратни злочин против човјечности. Тај извјештај је прослијеђен Тужилаштву БиХ које треба да подигне оптужнице. У тим документима се налазе и фоно записи, аудио касете, ЦД са снимљеним разговорима и два видео записа - рекао је шеф Тима МУП-а РС за истраживање и документовање ратних злочина, Симо Тушевљак .

Шеснаестогодишњица страдања недужних војника у Добровољачкој улици  биће обиљежена у суботу на Градском гробљу у Миљевићима. 

Не зна се тачан број жртава

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Источног Сарајева, Мирјана Симанић, каже да се ни након 16 година од масакра у Добровољачкој улици прецизно не зна ни број убијених у колони која се повлачила из Сарајева, као ни број сарајевских Срба који су у другим дијеловима града убијани систематски  2. и 3. маја.

- Надлежне институције у Кантону Сарајево и Федерацији БиХ никада нам нису одговориле ко је наредио убијање и одвођење Срба у Врбовској улици, Орлићу у насељу Жуч, болници Кошево, Војној болници у Сарајеву - каже Симанићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.