За њих се чује само у аферама

БАЊАЛУКА - Замјеници директора институција на нивоу БиХ цијели мандат проведу у сјени свог директора, јер немају практично никаква овлашћења, нити одговорност за рад и функционисање институције у чијем су најужем руководству.

Према тврдњама наших саговорника, замјеници директора бројних заједничких агенција и других институција у суштини су прилично бескорисни и доводе се на та мјеста по националном или партијском кључу, а затим “преспавају” мандат. Наши саговорници кажу да је најтрагичније што је то случај чак и са замјеницима директора институција као што су Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА), Гранична полиција (ГП) или Дирекција за координацију полицијских тијела (ДКПТ), али и са бројним другим институцијама које су постале саме себи сврха.

Већем дијелу јавности ништа не значе имена замјеника директора попут Драган Брењо (Агенција за безбједност хране), Дамирка Миоч (Агенција за промоцију страних инвестиција), Анте Борас (Агенција за заштиту тајних података), Борислав Краљевић (Институт за стандардизацију) или Љубица Козић (Институт за интелектуално власништво).

Делегат СНСД-а у Дому народа БиХ и дугогодишњи члан Заједничке парламентарне комисије за одбрану и безбједност Душанка Мајкић каже да у БиХ не постоји спремност да се поведе дијалог о било којем проблему чијим рјешавањем би се постигле уштеде у буџету.

- Дакле, не постоји спремност да се уопште разговара о томе. Причати о томе ко је замјеник директора безбједносне или неке друге агенције на нивоу БиХ је беспредметно, јер већина тих људи дође на ту функцију, преспава мандат и оде са функције, а да нико не зна ни ко су, ни шта су радили - каже Мајкићева.

Она истиче да се замјеници директора СИПА или ГП-а не појављују на скуповима на којима се говори о безбједносним проблемима, нити било када презентују оно што се дешава у институцији у чијем су врху.

- За њих се чује само ако дође до неке афере и то је правило које влада у институцијама на нивоу БиХ - каже Мајкићева.

Најбољи доказ да су замјеници директора институција на нивоу БиХ лезилебовићи представља чињеница да шира јавност нема појма ко су замјеници директора ГП-а или ДКПТ-а БиХ.

- Шира јавност не би чула ни да је Ђуро Кнежевић од 2014. године замјеник директора СИПА да се директор те агенције Перица Станић крајем децембра није повукао са те позиције ради одласка у пензију, па га је као дотадашњи замјеник наслиједио Кнежевић до именовања новог директора, чији избор коче Бошњаци - каже наш саговорник из безбједносних кругова.

Он истиче да велики број људи у Српској не зна да је дугогодишњи официр МУП-а РС Ранко Вуковић замјеник директора ДКПТ-а БиХ, а поготово ништа им не значи име Фахрудина Халача, замјеника директора ГП-а БиХ.

- Јавност се с правом пита шта је посао тих људи и шта они раде, а замислите онда шта је са замјеницима директора Агенције за безбједност хране или Института за интелектуално власништво БиХ, за које нико никада није чуо - пита се наш саговорник.

Потпредсједник Народне скупштине РС и високи функционер Уједињене Српске Милан Петковић, који је недавно предлагао измјене закона којима би био укинут тзв. бијели хљеб, каже да највећи број институција на нивоу БиХ служи за ухљебљавање.

- Већина заједничких институција користи се за то да се под изговором да је у питању национални кључ у њиховом руководству удоми неко од партијских кадрова, тако да ту категорију људи слободно можемо назвати ухљеби по националном кључу - каже Петковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.