За нерад плаћени 1,6 милиона КМ

СAРAЈЕВО - Комисија за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица БиХ ни за пет година није урадила посао који је била дужна завршити за годину, али је потрошила више од 1,6 милиона марака буџетског новца.

Рекао је ово "Гласу Српске" шеф њеног Правног одјељења Драгомир Ковач.

Седмочлану Комисију именовало је Предсједништво БиХ 2004. године према Споразуму Савјета министара, Владе Републике Српске и Владе Федерације БиХ. Комисија је требала за једну годину да размотри захтјеве за преиспитивање одлука Међународне комисије за имовинске захтјеве.

Ковач наводи да је Комисија од Aрхива БиХ  преузела 745 предмета, да би се на волшебан начин различитим фалсификатима тај број до краја 2007. године повећао на 1.037.

- И поред малог броја захтјева Комисији није било довољно ни пет година да заврши посао који је требала завршити за годину - каже Ковач.

Наводи да је мјесечна новчана накнада за предсједавајућег Комисије  износила 850, чланова Комисије по 700, а чланова Правног одјељења 600 марака.

- Стога је јасно због чега се предмети нису рјешавали и због чега се одуговлачио посао који је требало да се уради за годину а није ни за пет. За тако "ефикасан" рад Комисија је потрошила више од 1,6 милиона КМ - наводи Ковач.

Пред Комисијом су се углавном нашли захтјеви који се односе на војне станове у Федерацији БиХ до којих не могу доћи они којима припадају. Ковач каже да је предсједавајућа Комисије Минка Смајевић чинила све да они постану власништво оних који су их запосјели.

Ковач истиче да Смајевићева прећуткује бројне махинације и незаконитости у трошењу буџетског новца због чега је Савјет министара задужио да надлежне институције утврде законитост финансијског пословања Комисије.

- Комисија је неовлашћено и без сагласности пописника Споразума мијењала правилник и доносила инструкције да би се "покрио" незаконит рад и одлучивање. То је збуњивало грађане и институције чији су захтјеви разматрани. Због свега тога неколико стотина грађана БиХ и након 13 година није успјело да оствари право на дом који је њихов - каже Ковач.

Он истиче да су за један предмет доношене по три различите одлуке које су се косиле једна са другом.

- Врхунац правне несигурности и злоупотребе овлашћења је допис који је Минка Смајевић у име Комисије крајем 2006. године упутила сарајевским општинама којим је од начелника општина и руководилаца служби за стамбене послове тражила да се не спроведу одлуке Комисије - додаје Ковач.

Истиче да такво нешто није запамћено ни познато у правној пракси да орган који доноси одлуке захтијева од оних који треба да их изврше да то не чине.

Додаје да је остало незавршено 45 предмета за које је  Смајевићева у другом и трећем степену затражила допуну и мишљење од ненадлежне институције, Службе за заједничке послове Владе Федерације БиХ.

Савјет министара БиХ и Влада РС нису прихватили извјештај о раду ове комисије нити су дали сагласност за продужетак њеног мандата.

Чланови Комисије за имовинске захтјеве БиХ које је именовала Влада РС, Драго Вулета и Борисав Бојанић, такође нису добили подршку за даљи рад.

Шпирић

Предсједавајући Савјета министара Никола Шпирић рекао је да ће од Предсједништва БиХ затражити одлуку о судбини преосталих неријешених предмета, те да ће препоручити или да се формира  ад-хок комисија да их ријеши или да то учини Суд БиХ.

Савјет министара је почетком фебруара затражио да Министарство финансија и трезора и Канцеларија за ревизију институција БиХ испитају законитост финансијског пословања Комисије нарочито у погледу исплате накнада. То ни до данас није учињено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.