За двије године у ФБиХ вратило се само 200 Срба

БAЊAЛУКA - Према подацима UNHCR-а, у Федерацију БиХ прошле године вратило се само 105 Срба. У 2009. години тај број био је још мањи и у пријератно мјесто боравка у ФБиХ вратио се свега 91 српски повратник, а 2008. године, према подацима UNHCR-а било их је 283.

У Републици Српској, према подацима Министарства за избјеглице и расељена лица РС, тренутно живи 19.659 породица, односно 62.200 лица са статусом расељених лица и 2.858 породица, односно 9.008 лица са статусом избјеглица.

- Сасвим је јасно да се све мање Срба враћа у ФБиХ. Сва прича о томе како се процес повратка дешава својим током, само је бацање прашине у очи - рекао је за "Глас Српске" предсједник Савеза избјеглих, расељених лица и повратника РС Вељко Стевановић. Додао је да би се, када би се радила ревизија, дошло до закључка да је Бошњака далеко више и да имају много више права на простору РС него што је то случај са Србима у ФБиХ.

- Много је Срба који су се вратили у ФБиХ, али свакодневно размишљају о поновном одласку, јер доживљавају све оно што не би требало да се дешава у 21. вијеку - каже он.

Начелник општине Гламоч Радован Марковић истакао је да је у мирнодопским условима, у вријеме када је повратак требало да буде интензивиран, уништена имовина по српским општинама.

- Прављени су војни полигони, куће спаљиване, а села остављана без струје. Људи су "пустили коријене" негдје друго, нашли су подлогу за живот и тешко им је да поново ризикују и враћају се тамо гдје им није обезбијеђен ни основни минимум егзистенције - истакао је Марковић.

Додао је да је велика кочница повратка, осим уништене имовине, и немогућност запошљавања.

- Република Српска отворенија је од ФБиХ и увијек се више новца издвајало за повратак у РС, него што је то случај са повратком у ФБиХ - истакао је помоћник министра за људска права и избјеглице РС Драго Вулета. Додао је да је већи број Срба који чекају обнову своје имовине него Бошњака.

- Егзистенцијални проблеми Срба у ФБиХ највећи су проблем повратника. Незапосленост је велика, али и повремени напади на православне објекте уносе немир у српско становништво у ФБиХ - нагласио је Вулета.

Начелник општине Дрвар Aнка Папак-Додик истиче да је ова општина прва по броју повратника.

- У Дрвар се до сада вратило нешто мање од 50 одсто пријератног становништва и повратак још траје. Међутим, одрживи повратак веома је тежак, а један од највећих проблема је незапосленост - истакла је Папак-Додиг.

На лошу ситуацију, када је ријеч о повратку Срба у ФБиХ, указала је и Митрополија дабробосанска у свом извјештају за прошлу годину у коме се наглашава да је настављен послијератни тренд смањења броја крштења и вјенчања на подручју ФБиХ, а сада и опијела.

- Искључиви разлог је све мање православног живља у том дијелу Митрополије. У скоро свих 18 црквених општина на подручју ФБиХ остало је мало православног народа - истиче се у извјештају и додаје да је прошле године на подручју Митрополије дабробосанске обављено 1.311 крштења, 440 вјенчања и 1.775 опијела. И док је број крштења и вјенчања на нивоу из 2009. године, број опијела је мањи.

Статистика

Према UNHCR-овим подацима, 2007. године у ФБиХ вратило се 671 расељено лице српске националности, а у РС 1.980 Бошњака. Годину касније у ФБиХ вратило се 183 Срба, а у РС 403 расељена лица бошњачке националности. Претпрошле године свега 91 Србин се вратио у ФБиХ, док се у РС вратило 186 Бошњака. Лани се у РС вратило 139 Бошњака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.