Фото: Вукчевић одговара на захтјев Ганићеве одбране
БЕОГРAД - Тужилац за ратне злочине Србије Владимир Вукчевић отпутовао је јуче у Лондон да би са представницима Краљевске тужилачке службе размијенио информације у вези са захтјевом одбране бившег члана ратног Предсједништва БиХ Ејупа Ганића за оспоравање надлежности суда у екстрадиционом поступку.
- Рочиште поводом захтјева одбране за оспоравање надлежности суда у случају екстрадиције Ганића на захтјев Србије заказано је за 11. јун пред Магистратским судом у Вестминстеру, док је главно рочиште заказано у периоду од 5. до 9. јула - наводи се у саопштењу српског тужилаштва.
Ганић је ухапшен 1. марта на аеродрому у Лондону, по потјерници Интерпола Србије због сумње да је починио ратни злочин над припадницима ЈНA у Добровољачкој улици приликом повлачења из Сарајева 3. маја 1992. године.
Десет дана касније је пуштен из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 фунти и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији.
Странка демократске акције саопштила је у недјељу да су трошкови Ганића у Лондону већ досегли износ већи од два милиона КМ и да је у њиховом настајању вјероватно учествовао и Кабинет предсједавајућег Предсједништва, чији правни савјетник Дамир Aрнаут води Ганићеву одбрану.
Занимљиво је да је Ејуп Ганић функцију у Предсједништву БиХ у вријеме рата, дакле у вријеме у којем се терети за злочин, обављао као страни држављанин, тачније држављанин Србије. Он је уписан у књигу држављана са мјестом рођења у селу Шебечеву, код Новог Пазара у Србији, а захтјев за упис у држављанство БиХ поднио је тек 8. маја 1998. године.
У Министарству цивилних послова БиХ не постоји податак да ли је Ганић икада исписан из књиге држављана Србије.
Ратни министар унутрашњих послова РБиХ Aлија Делимустафић у исказу пред Војним судом у Београду 2002. је рекао да је Ганић био један од оних који су руководили масакром у Добровољачкој улици, када су убијена 42 и рањена 73 војника и официра ЈНA.
Србија је, уз Ганића, расписала потјерницу за још 18 држављана БиХ осумњичених за овај злочин.
Српски правосудни органи покренули су истрагу против Ганића децембра 2008. године због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно споразуму о мирном повлачењу јединица ЈНA из БиХ, издавао наређења за нападе.
Ганићу се стављају на терет три кривична дјела - ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.