Враћају ли се српски писци и писмо у хрватске школе

У школама треба створити могућност учења ћирилице по принципу "ко воли нек' изволи", а свако присиљавање било би погрешно и усмјерено против те идеје, мишљења је потпредсједник Владе Хрватске Слободан Узелац

Споразум између Самосталне демократске српске странке и Хрватске демократске заједнице о сарадњи у Влади Хрватске и хрватском Сабору поново је актуелизовао питање враћања српских писаца и ћирилице у редовне школске програме у Хрватској. У дијелу Споразума који се односи на реформу школства и обнову споменика културе, предвиђена је реформа школских програма и образовања на српском језику и ћириличном писму. У овом дијелу наведено је и да би у првој години мандата требало да се организује серија стручних расправа у сарадњи Министарства образовања, с једне, и Српског народног вијећа, Заједничког вијећа општина и Српског културног друштва "Просвјета", с друге стране. Тачније, како и у ком обиму образовне садржаје, важне за идентитет Срба у Хрватској и укупни идентитет Хрватске, интегрисати у националне школске програме. У другој години мандата требало би кренути са израдом образовних програма на основу резултата стручних расправа. Ту тачку споразума поједини хрватски медији су представили као обавезно увођење ћирилице у школе и прилику да, "и онако пренатрпани програм, обиљем српских писаца, постану још пренатрпанији". У "Јутарњем листу" стоји да би српски писци и ћирилица требало да од школске 2010/11. године буду враћени у образовни програм Хрватске и да ће Срби тражити да у националне школске програме буду враћени српски писци, неке историјске личности и политичари, као и ћирилица, бар у изборне или факултативне садржаје. - Враћање ћирилице у школе у нашем споразуму није споменуто ни једном ријечју. Ћирилица се спомиње само у нашем захтјеву да у оним општинама, гдје су Срби већина или значајна мањина, буде одобрено постављање службених натписа и на ћириличном писму, поред латиничног. Што се тиче враћања ћириличног писма у школе, мислим да је потребно још много времена и труда да дођемо до, на примјер, факултативног учења ћирилице - рекао је хрватским медијима посланик у Сабору и потпредсједник СДСС- а Милорад Пуповац. Потпредсједник Владе Хрватске Слободан Узелац истакао је да у школама треба пружити могућност учења ћирилице по принципу "ко воли нек' изволи", а да би свако присиљавање било погрешно и усмјерено против те идеје. - Када је ријеч о ћирилици, истрајаћемо на нашим посљедњим програмима и на праву наше дјеце да је уче. Став "Просвјете" је да не желимо ништа да намећемо. Мислим да је шанса за повратак ћирилице "на велика врата" веома слаба. Слаба је због политике, али и због тога што данас доминирају "љеност духа и тијела" и код малишана и код њихових родитеља, па се они одричу свих програма који нису нужни - објаснио је предсједник "Просвјете" Чедомир Вишњић. Aнкете које су пратиле текстове у хрватским медијима показале су да и појединци сматрају да је српским писцима мјесто у школским програмима. Наки од њих су Јован Јовановић Змај, Бранко Радичевић, Бранко Ћопић, Бора Станковић, као и Меша Селимовић и Иво Aндрић. Подршку идеји о враћању у основне школе српских књижевника и ћирилице дао је и хрватски предсједник Стјепан Месић, који је нагласио да је "повратак ћирилице логичан јер је тим писмом написано много литературе, као и да ћирилица није ничији монопол, поготово што је она некада била и хрватско писмо". Чедомир Вишњић је нагласио да у оквиру проблема повратка дијела литерарне грађе важне за идентитет Срба у Хрватској постоје нека веома важна питања. - Када се ради о српској култури, српској књижевности, она се не може дијелити на културу Срба из Хрватске, културу Срба из БиХ, културу Срба из Србије и тако даље. Наравно, као и свака национална култура, она је јединствена и ми морамо да говоримо и о томе. Могуће је да, ако би се тако договорили и прецизирали, да дио грађе која је важна за Србе у Хрватској уђе у заједнички програм за сву дјецу у Хрватској - истакао је Вишњић. Наравно, додао је он, то се не односи само на књижевност и лектиру, него и на историју и на теме као што су, на примјер, Народноослободилачка борба или Други свјетски рат, јер би, према његовом мишљењу, било нормално да дјеца уче исто или бар слично. - Тада бисмо морали инсистирати на томе да "остатак" српске културе из Србије или БиХ уђе у наш додатни програм, који је нама важан. Поједностављено речено, не можемо се одрећи, рецимо, Бранка Ћопића, уз кога су одрастале генерација само зато што је рођен с оне стране неке ријеке или планине - рекао је Вишњић. Додао је и то да је уговор потписан, па је преостало то да се на овим питањима ради и да се види шта ће од свега тога бити. Када је ријеч о настави за српске ученике, она се у Хрватској тренутно спроводи према неколико модела. Модел A предвиђа наставу на српском језику и њиме је обухваћено 2.510 ученика основних и средњих школа у Вуковарско-сремској и Осјечко-барањској жупанији. Дјеца уче из хрватских уџбеника који су преведени на српски језик, али и уџбеника из Србије. Модел Б, који предвиђа да се настава из друштвених предмета одржава на српском, а из природних и техничких на хрватском језику, није заживио. Најсличнија овом моделу је настава у загребачкој Српској православној гимназији "Катарина Бранковић Кантакузина" која школује трећу генерацију ученика и која је увршћена у образовни систем у Хрватској. Модел Ц представља додатну наставу учења српског језика и културе од пет часова недјељно и одвија се у остатку Хрватске и њим је обухваћено преко 400 ученика. За тај програм који су радили Министарство образовања и "Просвјета" уџбенике је издало и штампало издавачко предузеће "Просвјета". Ти уџбеници користе се и за вид наставе којим је обухваћено 150 дјеце из средина у којима се не могу формирати одјељења од најмање пет ученика. Десетак пута годишње шаљу се писма с лекцијама и питањима на која треба дати одговоре, а учесници такве наставе, заједно с полазницима додатне, похађају и љетне школе у селу Перој код Пуле. Модел Ц се узима као изборни предмет и као такав уписује у свједочанства, а за потребе одржавања тог програма запослен је одређен број наставника. Треба рећи и да број полазника модела Ц није већи, јер се настава одржава суботом или након редовне наставе, па има проблема с превозом. Вјеронаука се одвија независно од наставних видова. Занимљиво је и да додатну и дописно-консултативну наставу могу похађати и ученици који нису Срби па је у досадашњој пракси забиљежено и неколико таквих појединачних случајева. Ипак, много је више дјеце која нису српске националности, а која су чланови неког од 50-ак пододбора "Просвјете" широм Хрватске. Сандра МИЛЕТИЋ ОБAВЕЗA Ћирилицу су до 1991. године у Хрватској обавезно учили сви ученици од 3. разреда, а и у читанкама је трећина текстова била написана овим писмом. За вријеме ман¬да¬та пр¬вог хр¬ват¬ског мини¬стра Вла¬тка Па¬вле¬ти¬ћа ћирили¬ца је пла¬ти¬ла да¬нак политици и по¬ста¬ла непожељна. Пр¬во је пре¬мјеште¬на у факулта¬ти¬вну на¬ста¬ву да би, на кра¬ју, Павле¬тић до¬нио одлу¬ку о ње¬¬ном по¬тпу¬ном изба¬ци¬ва¬њу из школа. ОБНОВA Споразумом између ХДЗ-а и СДСС-а такође је предвиђена обнова културних и историјских споразума те обнова цркава и парохијских домова. У Споразуму пише да би требало наставити и убрзати обнову цркава и парохијских домова Српске православне цркве и обезбиједити више новца за те намјене, у складу са буџетским могућностима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.