Војничком трубом на представу

Прва позоришна представа у идиличној варошици Ивањица у западној Србији одржана је у једној кафаници у центру града прије тачно 109 година. Ништа необично за то вријеме, гдје су путујућа позоришта по варошицама Србије давала позоришне комаде, углавном са родољубивом садржином, по гостионицама, јер домова културе и сличних установа није било.

Aли, необично је то на какав је начин публика "намамљена" да присуствује извођењу првог позоришног комада у том мјесту, у којем је једина разонода за грађане била одлазак на панађур (вашар), на којем је обавезно у рукама неког Циганина – играла мечка.

Публициста из Ужица Ђорђе Пилчевић забиљежио је причу о овој чудној позоришној представи у Ивањици.

Бард српског и југословенског глумишта Добрица Милутиновић испричао је, својевремено, свом пријатељу глумцу Славку Симићу, а овај мени, да је путујућа позоришна дружина под управом старог глумца Добрице Протића боравила 1900. године у Краљеву. Ни у том мјесту глумци се "нису овајдили", посјета њиховим представама била је готово никаква.

На позив једног чиновника из Ивањице, позоришни караван се обрео и у овом градићу, гдје је требало да изведе тада чувени позоришни комад "Бој на Косову", прича Пилчевић.

На сваком углу градића под планинама Јавор и Голија истакнуте су плакате да се у сали мјесне гостионице даје позоришни комад "из славне и јуначке српске прошлости и историје".

Из Краљева је те вечери стигао и цигански ансамбл који је свирао испред кафане скрећући пажњу пролазника на предстојећи  најављени догађај.

Пилчевић даље пише да је суфлерка из позоришне групе  продавала билете на улазу у кафану, али да на њу нико од грађана није ни обраћао пажњу.

Глумци су се иза импровизоване завјесе већ костимирали, стављали маске и узимали реквизите, али никога од гледалаца није било у сали.

- Милутиновић је даље причао Симићу како се одједном на вратима гостионице у парадној униформи, са сабљом за појасом, појавио са супругом командант гарнизона у Ивањици, пуковник Степа Степановић. Изненадио се кад је видио празну салу и кад су му рекли да ће представа бити отказана - прича Пилчевић.

- Не отказујте представу. Мора бити -  рекао је војнички Степа и замолио глумце да остану са његовом супругом док он нешто не обави.

Пуковник је отишао у гарнизон и наредио трубачу да свира знак узбуне. За неколико минута, избезумљени и задихани, у касарну су дотрчали сви официри и подофицири.

- Господо, да ли вам је познато да је у ово место стигло позориште? - питао је пуковник стојећи испред строја.

- Знамо! - одговорили су углас.

- A да ли вам је познато да се приказује историјски комад "Бој на Косову?"

- Познато нам је - одговорили су официри.

- И не стидите се нимало да ми тако одговорите. Једном вам позориште дође на ноге и то са комадом из наше историје, а ви – женама под скуте. Ви неожењени сместа у позориште, а ожењени по жене па са њима тамо. Ко нема за карту, ја ћу му позајмити да је купи - наредио је пуковник Степановић.

Сви официри и подофицири, неко са супругом, а неко без ње, дошли су, те вечери, у гостионицу у Ивањици.

Ту ужурбаност официра примијетили су и други грађани, па су и они дојурили да виде шта се дешава.

Глумац Добрица Милутиновић је испричао колеги Симићу, а овај публицисти Пилчевићу, да је представа почела са закашњењем од пола сата, али су сва мјеста била заузета.

Чак су многи и стајали, јер су све столице биле попуњене.

- Наравно, ми глумци смо били пресрећни - закључио је Добрица Милутиновић своје сјећање о овом ивањичком доживљају.

Добрица Милутиновић

Добрица Милутиновић је био један од најталентованијих и најомиљенијих глумаца позоришне умјетности, члан Народног позоришта у Београду од 1899. године па до смрти.

Захваљујући ријетком умјетничком темпераменту, свом изгледу и гласу, играо је херојске и романтичне улоге у позоришту.

Играо је Ромеа, Дон Карлоса, Отела, па Хајдук Вељка, Максима Црнојевића и Цара Душана, као и Миткета у "Коштани". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.