Фото: Војни трошкови БиХ међу највећим у свијету
СТОКХОЛМ - Међународни институт за истраживање мира (SIPRI) из Стокхолма сврстао је БиХ међу 12 земаља свијета са највишим растом војне потрошње у посљедње четири године.
У анализи под називом "Војни расходи за 2011. годину" стокхолмског института наведено је да је највеће повећање војне потрошње у свијету, од 2008. до краја 2011. године, имао Aзербејyан који је прошле године повећао војне трошкове за 89 одсто. Послије Aзербејyана, земље са највишим растом војне потрошње су Кипар, Пољска, Норвешка, Русија, Малта, Турска, Финска, Швајцарска, Шведска, Aрменија и БиХ.
Према анализи стокхолмског института, БиХ је војну потрошњу повећала за нешто мање од десет одсто, док су неке од економски најјачих земаља, Русија, Норвешка и Турска, те трошкове повећале за десет до 15 процената.
За разлику од БиХ, све земље региона смањиле су војну потрошњу за десет до 30 процената.
Према подацима из анализе, Србија је војну потрошњу смањила за око 13 одсто, Словенија за око 15, Хрватска 18, Aлбанија за близу 20 одсто, а Македонија за око 25 одсто.
Највеће смањења реалне војне потрошње у Европи у периоду од 2008. до 2011. године имале су Летонија, Литванија и Естонија, а међу земљама које су смањиле потрошњу су и Словачка, Бугарска, Румунија, Грчка, Мађарска, Шпанија, Чешка, Италија, Белгија и Ирска.
Наводи се да су мјера штедње и смањење дефицита утицале на смањење војне потрошње.
- Мјере штедње широм Европе од 2010. године пратило је смањење војне потрошње. У већини земаља западне Европе војна потрошња није почела да пада све до 2010. године, међутим у већини земаља Централне и Источне Европе војна потрошња почела је да пада у 2009. години, јер ове генерално слабије економије нису могле да одрже тако висок буyетски дефицит - наведено је у анализи.
Међу земљама са највећим смањењем војних трошкова нашле су се оне које су се суочиле са озбиљном кризом и гдје су мјере штедње биле нарочито оштре.
- То су Грчка са падом од 26 одсто од 2008. године, Шпанија са 18, Италија са 16, Белгија са 12 и Ирска са 11 одсто - истакнуто је у анализи.
Додаје се да су, насупрот томе, топ три потрошача у западној Европи, Велика Британија, Француска и Њемачка, до сада направиле само скромне резове у војној потрошњи, мање од пет одсто. Војна потрошња СAД, највећег потрошача на свијету, пала је за 1,2 одсто.
Процјењује се да је свјетска војна потрошња у 2011. години била 1,738 милијарди долара. У односу на 2010. годину, то је раст од 0,3 одсто, чиме је 13-годишње континуирано повећање непромијењено у 2011. години.
База података о војним трошковима покрива 172 земље и има податке за период од 1988. године до данас.
Стокхолмски институт наводи да војни расходи обухватају све текуће и капиталне издатке на оружане снаге, укључујући вођење мировних снага, министарства одбране и друге владине агенције које се баве одбрамбеним пројектима.
Додаје се да ту спадају и искључени војни расходи цивилне одбране, те текући расходи за претходне војне активности, односно бенефиције ветеранима, демобилизација, конверзија и уништавање оружја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.