Vojni troškovi BiH među najvećim u svijetu

STOKHOLM - Međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma svrstao je BiH među 12 zemalja svijeta sa najvišim rastom vojne potrošnje u posljednje četiri godine.

U analizi pod nazivom "Vojni rashodi za 2011. godinu" stokholmskog instituta navedeno je da je najveće povećanje vojne potrošnje u svijetu, od 2008. do kraja 2011. godine, imao Azerbejyan koji je prošle godine povećao vojne troškove za 89 odsto. Poslije Azerbejyana, zemlje sa najvišim rastom vojne potrošnje su Kipar, Poljska, Norveška, Rusija, Malta, Turska, Finska, Švajcarska, Švedska, Armenija i BiH.

Prema analizi stokholmskog instituta, BiH je vojnu potrošnju povećala za nešto manje od deset odsto, dok su neke od ekonomski najjačih zemalja, Rusija, Norveška i Turska, te troškove povećale za deset do 15 procenata.

Za razliku od BiH, sve zemlje regiona smanjile su vojnu potrošnju za deset do 30 procenata.

Prema podacima iz analize, Srbija je vojnu potrošnju smanjila za oko 13 odsto, Slovenija za oko 15, Hrvatska 18, Albanija za blizu 20 odsto, a Makedonija za oko 25 odsto.

Najveće smanjenja realne vojne potrošnje u Evropi u periodu od 2008. do 2011. godine imale su Letonija, Litvanija i Estonija, a među zemljama koje su smanjile potrošnju su i Slovačka, Bugarska, Rumunija, Grčka, Mađarska, Španija, Češka, Italija, Belgija i Irska.

Navodi se da su mjera štednje i smanjenje deficita uticale na smanjenje vojne potrošnje.

- Mjere štednje širom Evrope od 2010. godine pratilo je smanjenje vojne potrošnje. U većini zemalja zapadne Evrope vojna potrošnja nije počela da pada sve do 2010. godine, međutim u većini zemalja Centralne i Istočne Evrope vojna potrošnja počela je da pada u 2009. godini, jer ove generalno slabije ekonomije nisu mogle da održe tako visok buyetski deficit - navedeno je u analizi.

Među zemljama sa najvećim smanjenjem vojnih troškova našle su se one koje su se suočile sa ozbiljnom krizom i gdje su mjere štednje bile naročito oštre.

- To su Grčka sa padom od 26 odsto od 2008. godine, Španija sa 18, Italija sa 16, Belgija sa 12 i Irska sa 11 odsto - istaknuto je u analizi.

Dodaje se da su, nasuprot tome, top tri potrošača u zapadnoj Evropi, Velika Britanija, Francuska i Njemačka, do sada napravile samo skromne rezove u vojnoj potrošnji, manje od pet odsto. Vojna potrošnja SAD, najvećeg potrošača na svijetu, pala je za 1,2 odsto.

Procjenjuje se da je svjetska vojna potrošnja u 2011. godini bila 1,738 milijardi dolara. U odnosu na 2010. godinu, to je rast od 0,3 odsto, čime je 13-godišnje kontinuirano povećanje nepromijenjeno u 2011. godini.

Baza podataka o vojnim troškovima pokriva 172 zemlje i ima podatke za period od 1988. godine do danas.

Rashodi

Stokholmski institut navodi da vojni rashodi obuhvataju sve tekuće i kapitalne izdatke na oružane snage, uključujući vođenje mirovnih snaga, ministarstva odbrane i druge vladine agencije koje se bave odbrambenim projektima.

Dodaje se da tu spadaju i isključeni vojni rashodi civilne odbrane, te tekući rashodi za prethodne vojne aktivnosti, odnosno beneficije veteranima, demobilizacija, konverzija i uništavanje oružja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.