Влада правника и економиста

БAЊAЛУКA - Од 16 министара у новом саставу Владе Републике Српске само пет нису правници или економисти.

Правници су најбројнији и налазе се на челу шест ресора, док су четири министра и премијер Aлександар Џомбић економске струке.

Док економисте предводи премијер, на челу правника је министар правде Џерард Селман. Осим Селмана, правници су и министар полиције Станислав Чађо, економских односа и регионалне сарадње Жељка Цвијановић, трговине и туризма Горана Златковић, просторног уређења, грађевинарства и екологије Сребренка Голић и просвјете и културе Aнтон Касиповић.

Селман је рођен 1958. године у Котор Варошу, а Правни факултет завршио је у Бањалуци. Прије министарске каријере радио је у Војном правобранилаштву Прве армијске области Београд и као замјеник директора предузећа "Јелшинград" у Котор Варошу.

Чађо је рођен 1961. године у Градишци, а Правни факултет завршио је у Бањалуци. Радио је у издавачком предузећу "Вук Караџић", трговачком предузећу "Сим Пром", а на министарску позицију дошао је из фотеље директора предузећа "Техногас" из Лакташа.

Цвијановићева, која је рођена 1967. године у Теслићу, завршила је постдипломски студиј на Правном факултету у области дипломатско-конзуларног права. Радила је као професор и асистент у мисији Европске уније у БиХ, као савјетник предсједника Владе за европске интеграције и шеф Кабинета премијера Српске.

Златковићева је рођена 1951. године у Босанској Крупи, а титулу дипломираног правника стекла је на Правном факултету у Бањалуци. Прије именовања за министра радила је у струци на позицији окружног тужиоца у Добоју.

Голићева је рођена 1958. године у Бањалуци гдје је завршила Правни факултет, а на министарску дужност долази из "Службеног гласника РС" гдје је била директор. Касиповић је рођен 1956. године у Бањалуци гдје је завршио Правни факултет, а већи дио каријере провео је на највишим позицијама у медијима.

Међу економистима су министар финансија Зоран Тегелтија, породице, омладине и спорта Нада Тешановић, рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић и технологије Јасмин Комић.

Тегелтија је рођен 1961. године у Мркоњић Граду, а дипломирао је на Економском факултету у Сарајеву. Нови министар финансија је 2006. године магистрирао, а двије године касније је стекао титулу доктора економских наука. Радио је у Рафинерији нафте Брод, Управи јавних прихода БиХ и РС, те Републичкој управи царина РС.

Тешановићева је рођена 1952. године у Бањалуци, а звање дипломираног економисте стекла је у Загребу. Изузев политичке каријере, цијели радни вијек провела је у просвјети.

Ђокић је рођен 1961. године у Брчком, а послије Средње школе унутрашњих послова у Сарајеву завршио је Економски факултет у Београду. Радио је у органима унутрашњих послова у Брчком, а више мандата је провео у Народној скупштини РС, чији је био и предсједник.

Комић је рођен 1956. године у Бањалуци, а у родном граду је дипломирао на Економском факултету. Магистрирао је у Београду, а докторирао у Бањалуци. Радио је у просвјети, а од 2004. године је био замјеник градоначелника Бањалуке.

Међу министрима који нису ни правници нити економисти су министар за избјеглице и расељена лица Давор Чордаш, управе и локалне самоуправе Лејла Решић, пољопривреде, шумарства и водопривреде Мирослав Миловановић, здравља и социјалне заштите Ранко Шкрбић и саобраћаја и веза Недељко Чубриловић.

Чордаш је рођен 1959. године у Славонском Броду, а дипломирао је на Природно-математичком факултету у Сарајеву. Решићева је најмлађа у Џомбићевом кабинету. Рођена је 1981. године у Приједору гдје је завршила основну школу и Гимназију, а дипломирала је 2006. године на Факултету политичких наука у Сарајеву на одсјеку журналистика. На позицију министра дошла је са дужности уредника информативног програма Радио-телевизије РС.

Миловановић је рођен 1975. године у Бијељини, а завршио је Ветеринарски факултет у Београду и углавном је радио у струци.

Шкрбић је рођен 1961. године у Бањалуци гдје је дипломирао на Медицинском факултету. Постдипломске студије завршио је у Загребу, а докторирао у Београду. До именовања за министра радио је у струци и на Медицинском факултету гдје је и данас предавач.

Чубриловић је рођен 1953. године у Крупи на Врбасу и дипломирани је машински инжењер. Више од двадесет година је провео на пословима у привреди, а био је и директор Дирекције за путеве РС.

Економиста и правник

Министар индустрије, енергетике и рударства Жељко Ковачевић рођен је 1957. године у Бихаћу. Занимљиво је да је Ковачевић магистар правних наука, а доктор економских.

У његовој каријери је, ипак, преовладала економија, па је већину радног вијека провео на значајним менаџерским функцијама у привреди. На позицију министра дошао је са дужности директора "Електрокрајине" Бањалука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.