Влада и јавна предузећа у задњем возу за наплату пропале Банке Српске

Бањалука - Од 221,55 милиона марака пријављених потраживања 276 повјерилаца пропале Банке Српске, признато је 152,23 милиона, а највећи износ дуга потражују Влада РС и њене институције и јавна предузећа.

Стечајни управник Банке Српске Мирјана Голић објелоданила је пријаве повјерилаца које су пристигле до почетка јуна, износ потраживања и њихов дио који је оспорен на јучерашњем испитном рочишту повјерилаца у Окружном привредном суду у Бањалуци. Могуће је да потраживања од Банке Српске буду и нешто већа, јер пристижу и нове пријаве повјерилаца, а о њима ће бити ријечи 7. јула у наставку испитног рочишта послије којег ће одмах услиједити и извјештајно, чиме ће бити утврђен и коначан износ.

У признатим потраживањима двије трећине, односно 112,13 милиона КМ односи се на Владу и њене институције. Голићева је те обавезе смјестила у пети суспендовани исплатни ред, што значи да ће дуг према њима бити измирен тек када буду намирена потраживања свих повјерилаца. Имајући у виду исплатни ред и процјене да од продаје имовине и наплате кредита Банке Српске неће бити инкасирана ни приближна сума новца износу потраживања, за очекивати је да обавезе према јавним институцијама у највећем износу неће ни бити измирене. Поред јавних институција, потраживања од Банке Српске пријавила су и многа предузећа, страни партнери, добављачи, радници банке, али и жиранти који су јамчили за кредите.

Голићева је након рочишта рекла да су повјериоци сврстани у исплатне редове према Закону о банкама.

- Поједини повјериоци имали су примједбе у вези са исплатним редом. Исплате повезаним лицима суспендујемо све док не буду намирени повјериоци који нису имали било какав утицај на пословање банке. Када буду намирени ти повјериоци, постоји могућност пребијања кредита и обавеза у суспендованом петом исплатном реду, гдје би значајни кредити били преломљени са потраживањима и створени услови за наплату - казала је Голићева и додала да не би требало да буде значајнијих проблема у обезбјеђењу новца за повјериоце који нису имали утицаја на пословања банке.

Највише приговора на рочишту имали су представници Агенције за осигурање депозита БиХ, којима је Банка Српске дужна 17,62 милиона КМ.

- Наши приговори су се односили на класификацију и неправилно тумачење Закона о банкама, односно на формирање исплатних редова. Спорно је и право стечајног управника за пребијање потраживања, чиме се одређени број повјерилаца ставља у привилегован положај, а то је у сукобу са начелима стечаја - казао је директор бањалучке филијале Агенције за осигурање депозита БиХ.

Нагласио је и да је Агенција за банкарство РС једина надлежна за прављење и одобравање списка повезаних лица.

- Тај списак је постојао у банци, а стечајни управник је повезао већи број лица по том основу него што је било на том списку - казао је Рајчевић.

Повјериоци којима Голићева није признала потраживања имају рок од мјесец да покрену судски спор.

Агенција за банкарство РС је 16. новембра 2015. увела привремену управу у Банку Српске, док је 11. маја прошле године покренула поступак њене ликвидације. Агенција за банкарство је 10. јануара ове године поднијела Окружном привредном суду у Бањалуци захтјев за покретање стечаја над Банком Српске, који је и отворен почетком априла.

Жиранти

На рочишту су били и представници жираната који сматрају да имају пуноправни статус повјерилаца.

- Десетинама жираната нису призната потраживања иако су сви кредити за које су јамчили сумњиви или без покрића. Стечајни управник дао је штура образложења, али смо најавили да ћемо покренути парницу против банке или правних насљедника - казао је члан Управног одбора Удружења жираната БиХ Микан Никић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.