“Вјечни” члан Колегијума директора Института за нестала лица не намјерава да одступи: Закон не важи за Машовића

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Иако је Амор Машовић, један од три члана Колегијума директора у Институту за нестала лица БиХ, према тврдњама републичких институција, испунио услов за одлазак у пензију, он се, по свему судећи, неће олако опростити са фотељом, на шта из Српске кажу да је јасно да му одређене политичке структуре чувају леђа.

Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново, Пале и Источно Сарајево су почетком децембра прошле године затражиле да се у Машовићевом случају примијени законска одредба која налаже да сви са навршених 65 година старости морају ићи у пензију.

То питање покренуто је и на посљедњем састанку представника Савјета министара БиХ и тих организација, након којег је речено да ће Министарство за људска права и избјеглице, које је надлежно за питања у вези са Институтом за нестала лица, затражити информације о Машовићу и ако буду потврђени наводи, тражити од министара да именују другу особу на његову позицију.

У кабинету министра за људска права и избјеглице Милоша Лучића потврђено је за “Глас Српске” да им је дио информације, на упућени допис, стигао из Института.

- Стигао је одговор у којем се Машовић позива да је именован 19. септембра 2017. на мандат од четири године, тако да му је мандат валидан у суштини до тог датума ове године. Нигдје нам није наведено да ли испуњава услове да иде у пензију. Укључена је и надлежна инспекција, очекујемо одговор и након тога ћемо спремити материјал за Савјет министара - казао је наш саговорник из Лучићевог кабинета.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Вељко Лазић истакао је за “Глас Српске” да је јасно да Машовић не жели да оде из Института, али и да ће представници Српске искористити све што буду могли како би се испоштовао закон који, како додају, важи за све, осим за њега.

- Некоме није у интересу да Машовић изађе из Института. Он је ту од самог почетка и све зна шта се ради и каква је ситуација када је ријеч о тражењу српских жртава. И ми смо упутили допис Институту са питањем зашто Машовић не жели да иде у пензију, а како само сазнали, наводно прича да ће ићи када он то буде хтио. Вјероватно има некога ко га штити, али ми нећемо одустати. Закон мора бити исти за све. Ако будемо морали, обратићемо се и Предсједништву БиХ - истакао је Лазић, који је раније упозорио да би останак Машовића у Институту за нестала лица значио дефинитивни крај тражењу и идентификацији несталих Срба.

Поновио је и да Машовић, као један од три члана у Колегијуму директора, не признаје Србе као жртве, него само као нестале.

Машовић није једини проблем у Институту. Појединим члановима руководства су мандати истекли прије готово десет година, други су чланови Привременог управног одбора, а све гласније се из Српске чује да та институција није урадила повјерене задатке и да су пропали сви покушаји да се врати на прави пут.

Савјет министара је, наиме, уз сагласност другог суоснивача, Међународне комисије за нестале, донио одлуку о формирању Привременог управног одбора 2016. године, а и ревизори су у најновијем извјештају оцијенили да је статус “Привремени управни одбор” неуобичајен, те да постоји ризик у погледу одлука које произлазе из рада тог тијела и успореног реаговања на битна питања.

Комисије

Република Српска још потражује око 1.600 несталих бораца и цивила, док се у три спомен-костурнице у Српској још налазе посмртни остаци око 600 ексхумираних неидентификованих лица. Из Српске годинама упозоравају да је процес тражења несталих Срба у застоју након формирања Института за нестала лица БиХ 2008. године, те да би тражење несталих до сада било готово завршено да је процес остао у надлежности ентитетских комисија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.