Вирус угрозиo опстанак медија

БАЊАЛУКА - Криза изазвана пандемијом вируса корона жестоко је погодила готово све медије у Републици Српској и пореметила њихово пословање, што би у коначници могло да доведе до угрожавања њихове основне функције - информисања јавности.

Представници медијских кућа из цијеле Српске и новинарска удружења упозоравају да медији сваким новим даном трпе све веће губитке и да, иако се засад нису одлучивали на радикалне мјере, нико не може да гарантује да, ако се криза одужи, за тим мјерама неће морати да посегну. Новинари у Српској тако дијеле судбину колега у готово свим европским земљама, уз разлику да су неке државе већ предузеле одређене мјере у смислу финансијске подршке медијском сектору без које готово сигурно слиједе масовна отпуштања, па чак и гашење појединих медијских кућа.

У најтежој ситуацији нашла се штампа која је већ годинама у проблемима јер води неравноправну битку са електронским и новим медијима на интернету.

Иако медији спадају у групу предузећа којима није забрањен рад, мјере које су на снази већ мјесец и по доводе до огромне индиректне штете и ненадокнадивих губитака.

Медијима није забрањен рад, али јесте огромној већини оглашивача. Како они не раде, немају потребу ни да се оглашавају, а и оно мало средстава за маркетинг усмјеравају према телевизијама које су у вријеме карантина и изолације најгледаније.

Када је конкретно “Глас Српске” у питању, забране су утицале и на обим објаве читуља, што је такође важан сегмент у финансијској конструкцији нашег листа. Осим тога, забрана кретања популацији старијој од 65 година, међу којом су вјерни читаоци “Гласа”, драматично је утицала на продају. Генерални директор “Гласа Српске” Борис Дмитрашиновић каже да у овом листу ради 86 стално запослених радника и двадесет хонорарних сарадника и да током кризе нико није добио отказ.

- Иако смо у тешкој ситуацији, поштујемо одлуку Владе РС. Раднике који су у ризичној групи послали смо да раде од куће, а понеки су и на одмору. Остали редовно обављају своје задатке и чине све да квалитетно информишу грађане о тешкој ситуацији која нас је све задесила - каже Дмитрашиновић.

Он подсјећа да је “Глас” излазио за вријеме Другог свјетског рата, земљотреса у Бањалуци, Одбрамбено-отаџбинског рата и поплава. Ове године, додаје, најстарији дневни лист у Српској обиљежава 77. рођендан.

- Излазимо и у доба пандемије и ни у једном моменту нисмо помислили да обуставимо рад, али сваким даном имамо све више проблема - истиче Дмитрашиновић.

За вријеме пандемије, иако многи то не виде или о томе не размишљају, и новинари су се нашли на првој линији фронта борбе против вируса. Њихова улога не може да се пореди са оном коју имају љекари, али у ситуацији када је изузетно важно да до грађана дође правовремена и прије свега тачна информација, може се рећи да је улога медија повремено и пресудна.

Док се од грађана тражи да остану код куће и држе физичку дистанцу, новинари су постали њихове очи и уши. Истовремено, и сами ризикују да се заразе јер свакодневно имају блиске контакте са ризичним групама. И у таквим условима на страницама “Гласа” у протеклих мјесец и по дана читаоци су могли да пронађу све најважније информације о борби против пандемије у Српској, текстове о проблемима у привреди, савјете и препоруке љекара и приче са херојима овог времена из свих области.

С друге стране, док многи говоре о ширењу лажних вијести, о чему је власт Српске прво донијела, па поништила уредбу са законском снагом, управо такозвани “мејнстрим” медији су одиграли кључну улогу како би ширење лажних вијести било заустављено.

Извршна директорица “Независних новина” Диана Радић каже да је компанија “НИГД Дневне независне новине” значајан привредни субјект у чијем систему је запослено 107 радника и немали број спољних сарадника.

- Свјесни смо да је велики дио одговорности и на нама као најчитанијем медију у РС јер нас редовно прати више од  три милиона људи. У отежаним условима све то захтијева додатне напоре за наше људе и додатне трошкове за компанију. Радимо пуним капацитетом, а приходи рапидно падају. Реализација наших планираних прихода је сведена на 50 одсто, а наплате потраживања готово да и нема. Ипак, све своје ресурсе смо ставили у функцију што квалитетнијег информисања јавности и комуникацију са грађанима и то даје видљиве резултате  - каже Радићева.

Одговорни уредник “Еуро Блица” Синиша Тркуља каже да штампани медији трпе велике губитке, али да проблеме имају и телевизије.

- Искрено се надам да ће Влада РС, али и власт на нивоу БиХ схватити да су медији један од стубова модерног и слободног друштва те да ће у овој тешкој ситуацији наћи начина да помогну и медијима - додаје Тркуља.

Директор ТВ К3 из Прњавора Бранко Дакић каже да је професија у великом проблему, али да о томе нико не прича.

- Спомињу се медицински радници, полиција, комунални полицајци. Наравно, њима свака част, али шта је са новинарима, фоторепортерима, камерманима и свим другим запосленим у медијима? Ми смо ту сваки дан да извјештавамо, преносимо информације, идемо пред карантине, пред болнице, са људима смо који би могли бити у контакту са зараженима - каже Дакић.

Састанак

Предсједник Удружења новинара Републике Српске Милорад Лабус каже да су и медији у Српској, као и привредни субјекти који не раде, финансијски оштећени. Додао је да је Удружење због тога затражило од Владе РС да направи посебан програм помоћи медијима, те да би до краја седмице требало да се састану са представницима Владе.

- Надамо се да ће Влада имати слуха за апел медија, јер уколико не буде помоћи у овом тренутку, када је неизвјесно када ће привреда почети да ради, споран је и опстанак медија који нису јавни - рекао је Лабус.

Идеје

Предсједник Клуба новинара Бањалука и власник пословног портала “capital.ba” Синиша Вукелић каже да за сада постоје двије идеје како власти могу наћи начина да направе посебан пакет помоћи за медије и то морају урадити заједно са медијском заједницом.

- Могуће је од медија узети огласни простор којег сада имају на претек. Тај простор потребно је дати малим и средњим предузећима да оглашавају своје производе. Они до сада нису имали могућности да себи приуште тако скупе рекламе. Овим се постиже троструки ефекат, јер медији добијају помоћ, произвођачи рекламу, а повећава се тражња за домаћим производима. Други начин, који може ићи и паралелно, је да буде направљен посебан фонд из којег би се пројектно финансирали медији - каже Вукелић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.