Викиликс: Власти у БиХ крију истину о рату од СAД

СAРAЈЕВО - Aмерички Институт за мир из Вашингтона затражио је 2006. године да формира комисију за истину која је требало да истражи догађаје и убиства у БиХ током рата 1992-1995. године, али "босанској влади та идеја није се допала".

Написао је то амбасадор СAД у БиХ Даглас Меклхејни у депеши под називом "Спорни приједлози за комисију за истину", коју је у СAД из Сарајева послао 7. априла 2006. године. 

- Наши напори заталасали су перје међу међународним организацијама и локалним НВО у БиХ. Подршка за истину и процес помирења вјероватно ће бити вишемилионски пројекат, али босанска влада не жели фонд комисије. Њихово образложење је да би комисија могла бити изманипулисана - пише у дијелу извјештаја под називом "Хоће ли истина забољети?".

Даље се наводи да је ризик од политичког уплитања у рад комисије за истину велики, без обзира на извор финансирања.

Меклхејни је навео да је намјера била да комисија ради двије и по године и да "не би именовала никога, одређивала кривичну одговорност или амнестирала".

 - Влада БиХ то не може, а и не жели фонд који би финансирао комисију, страхујући да ће свако онај коме се не буду свидјели закључци, одбацити их уз образложење да је комисија била изманипулисана од стране Владе - написао је Меклхејни у дијелу депеше.

Додао је и да је уплитање политике у рад комисије "заиста могуће без обзира на извор финансирања".

У дијелу депеше под називом "Шта ће комисија радити?", Меклхејни наводи да ће, према његовом мишљењу, укупан вијек трајања комисије бити четири до пет година.

- Према представнику Института Нилу Крицу, комисија би  двије до двије и по године дефинисала узроке и посљедице злочина почињених од 1990. до 1996. године - написао је.

Меклхејни је навео да би комисија радила и на утврђивању улоге коју су играли медији и религијске заједнице у рату.

- Комисија би успоставила и детаљну евиденцију о томе шта се дешавало током рата. Институт то види као начин дефинитивног доласка до историје рата као базе за образовање будућих генерација - истакао је.

Додаје се да би се комисија бавила и позитивним причама из рата, а не само негативним, те развојем плана како се етнички сукоби никада више не би догодили.

Меклхејни је навео да идеја за оснивање такве комисије није нова и да су "локални и међународни играчи на то гледали и позитивно и негативно све док Институт за мир СAД није покренуо иницијативу за оснивање".

Наводи и да је Институт за мир формирао и радну групу у којој су били представници осам политичких странака како би био израђен закон за успостављање комисије.

- Рок до октобарских избора 2006, до када је Парламент требало да разматра закон је прошао, тако да Институт има дужи рок и нада се да ће нацрт закона представити Парламенту на почетку 2007. године  - написао је Меклхејни. 

UNDP 

Меклхејни наводи да сарајевска канцеларија UNDP-а паралелно представља иницијативу о истој теми, покушавајући да се позиционира као координатор цијелог пројекта.

- То је раздрмало друге међународне организације које су оптужиле UNDP да покушава да прошири своју надлежност док друге организације смањују своје дјеловање и број запослених - написао је Меклхејни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.