Америка преузима гасне кључеве од Русије

Потписивање заједничке изјаве о јачању безбједности снабдијевања природним гасом у централној и источној Европи на Трансатлантском самиту о сигурности гаса одржаном у Вашингтону представља значајан корак у преобликовању енергетских токова на европском континенту и јасан сигнал да се формира нови стратешки ред на тржишту енергије.

Факти

• Вертикални коридор предвиђа повезивање гасних система од Грчке до Словачке, уз могуће укључивање Молдавије и Украјине, с циљем диверзификације извора снабдијевања.
• Грчка и Хрватска се позиционирају као кључна енергетска чворишта захваљујући ЛНГ терминалима у Александрополису, Ревитхауси и на Крку.
• Црна Гора планира изградњу ЛНГ терминала у Бару, што би јој донијело улогу транзитног и стратешког енергетског центра.
• БиХ још није директно укључена, али кроз Јужну и Западну интерконекцију настоји осигурати већу енергетску безбједност.
• САД јачају утицај у Европи кроз извоз ЛНГ-а, док Русија преусмјерава испоруке ка Азији и другим тржиштима.
• Европа је од 2022. године потрошила стотине милијарди евра на увоз ЛНГ-а, при чему је амерички гас знатно скупљи од руског цјевоводног.
• Постоје наговјештаји да би америчке компаније могле преузети контролу над „Сјеверним током 2“, што би промијенило геополитичку равнотежу у снабдијевању гасом.

Документ дефинише обавезе земаља потписница на диверзификацију извора и рута снабдијевања, јачање регионалне инфраструктуре, изградњу интерконекција и успостављање дугорочних комерцијалних аранжмана.

Један од основних циљева је успостављање такозваног Вертикалног коридора – гасне мреже која ће омогућити транспорт гаса од Јужне ка Сјеверној Европи.

Коридор би требало да обухвати гасне системе Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске и Словачке, а кроз будуће интерконекције вјероватно и Молдавије и Украјине.

КЉУЧНА ЧВОРИШТА

Грчка се у овој причи профилише као кључно енергетско чвориште Југоисточне Европе. ЛНГ терминали код Александрополиса и Ревитхауса омогућују пријем течног природног гаса из САД, а интерконектори ка Бугарској и Сјеверној Македонији омогућују да гас настави ка централној Европи.

Грчка истовремено развија домаће капацитете за производњу и складиштење гаса, што јој омогућује да дугорочно постане нето извозник енергије. Уговори са америчким компанијама, укључујући Шеврон, за истраживање и производњу плина, јасно показују да земља тежи енергетској независности и стратешком утицају у региону.

Хрватски ЛНГ терминал на Крку представља други стратешки елемент Вертикалног коридора. Са капацитетом од 2,6 милијарди кубних метара годишње, терминал омогућује снабдијевање средње Европе, укључујући Мађарску, Словенију, а у некој будућности можда и БиХ.

И ЂЕТИЋИ У ТРЦИ

И Црна Гора намјерава бити дио ове нове стратешке и геополитичке приче. Планирана је изградња ЛНГ терминала у луци Бар са капацитетом од пет до шест милијарди кубних метара годишње, укључујући складишта.

Терминал би требало имати двосмјерни проток и повезивање са регионалним тржиштима, омогућавајући дистрибуцију гаса до балканских и европских држава.

Овај пројекат Црној Гори би отворио могућност да постане важан транзитни и стратешки енергетски центар са значајним економским ефектом и већом способношћу утицаја на регионалну енергетску стабилност.

А ГДЈЕ СМО МИ

БиХ тренутно није директно укључена у Вертикални коридор, али планирани пројекти изградње Јужне интерконекције који би повезали Мостар и Нови Травник са ЛНГ терминалом Крк, као и Западна интерконекција, омогућиће да ФБиХ и Република Српска осигурају своју енергетску безбједност.

Република Српска, иако тренутно ослоњена на руски гас преко Турског тока, разматра прикључење на Јужну интерконекцију. Истовремено, у источном дијелу Републике Српске спроводи се изградња двосмјерног гасовода који ће омогућити повезивање са терминалима у Грчкој и потенцијалним у Црној Гори.

ГЕОПОЛИТИКА

Вертикални коридор има и економски и геополитички значај. За САД он представља инструмент тржишне стратегије и геополитичког утицаја, осигурава трајно присуство америчког ЛНГ-а на европском тржишту и омогућује регулисање цијена у региону. И вашингтонски самит је јасан сигнал да САД намјеравају трајно јачати своју улогу на европском енергетском тржишту.

Европска унија и САД већ су успоставиле оквирну сарадњу у области енергетике која подстиче диверзификацију извора снабдијевања и повећање испорука америчког течног природног гаса у Европу. Међутим, важно је напоменути да тржишне реалности врло често утичу на коначне руте снабдијевања.

Амерички ЛНГ који је првобитно био намјењен за Европу у неким случајевима био је преусмјерен ка азијским тржиштима због виших цијена. Приватни власници танкера и трговци реагују на глобалне тржне сигнале, тако да испоруке ЛНГ-а нису увијек строго дефинисане политичким оквирима.

 

РУСКА СТРАТЕГИЈА

Русија је пак постало свјесна да губи доминантну позицију на европским просторима због санкција, политичких притисака и геополитичких промјена. Предсједник Владимир Путин недавно је чак упозорио на могуће диверзије на гасоводима Турски и Плави ток, који снабдијевају балканске земље.

Истовремено, све указује да постоји прећутни, имплицитни договор између Русије и САД о редистрибуцији зона утицаја, укључујући енергетску сферу. Русија окреће свој извоз ка другим тржиштима, прије свега азијским, док САД јачају своју позицију кроз ЛНГ и интерконекције, што у пракси значи нову геополитичку равнотежу у снабдијевању Европе.

Поред Кине, руски енергетски извоз обухвата Турску, Казахстан и Узбекистан, а Москва активно развија испоруке ЛНГ-а у Азију како би надомјестила пад испорука у Европу. Русија преко гасовода „Снага Сибира“ испоручује гас Кини, а очекује се проширење овог капацитета.

ЕВРОПСКИ ПРОЈЕКТИ

Поред Вертикалног коридора, у Европи се развија више стратешких гасних пројеката.

Трансјадрански гасовод доводи гас из Азербејџана преко Грчке и Албаније до Италије. Јонско-јадрански гасовод планира повезивање Грчке, Албаније, Црне Горе и Хрватске са могућим прикључком БиХ и Сјеверне Македоније.

Балтички конектор повезује Финску и Естонију, док северни ЛНГ терминали у Холандији, Белгији и Пољској пружају додатне руте снабдијевања за средњу и источну Европу.

Крчки и Барски терминали, уз будуће интерконекције, чине Балкан важним енергетским чвориштем, омогућавајући стабилан и диверзификован проток гаса.

НОВИ ОДНОС СНАГА

Вертикални коридор, у комбинацији са осталим европским гасним пројектима и ЛНГ терминалима, јасно показује да Европа улази у фазу трајне трансформације енергетских праваца.

Југ континента, предвођен Грчком уз подршку америчког ЛНГ-а, добија стратешку тежину, док Балкан постаје простор преклапања интереса великих сила.

Стратешко повлачење Русије са европских тржишта и могући договор Вашингтона и Москве указују да се формира нови енергетски ред, у складу са глобалним политичким и економским интересима. Европа се постепено припрема за свијет у којем ће руског гаса бити све мање, а стратешка конкуренција, могуће саботаже и кризе биће све израженије.

Русија се окреће ка другим тржиштима како би надомјестила пад испорука у Европу, при чему Азија и сусједни региони постају приоритети, а САД и ЕУ обликују нову трансатлантску енергетску равнотежу. Питање је само коју ће цијену платити обични људи, али европска економија.

КОНАЧНИ РАЧУН

Европа је од 2022. године започела трансформацију свог енергетског снабдијевања, одустајући од руског природног гаса у корист увоза течног природног гаса из САД и других извора. Ова транзиција имала је значајан финансијски утицај, како кроз директне трошкове увоза, тако и кроз повећане цијене гаса и логистичке издатке.

Према подацима института ИЕЕФА од почетка 2022. до краја 2023. земље ЕУ су на увоз ЛНГ‑а потрошиле око 171,5 милијарди евра, од чега је више од половине отишло за амерички ЛНГ.

Само у периоду јануар–новембар 2024. године, трошкови за ЛНГ увоз износили су приближно 35,9 милијарди евра, а за амерички гас издвојено је око 16,2 милијарди евра. Поред финансијских издатака, Европа се суочила са структурним разликама у цијенама – амерички ЛНГ у 2025. години био је двоструко скупљи од руског гаса који је стизао цјевоводом, што је додатно повећавало трошкове снабдијевања и транспорта.

Укупно гледано, прелазак Европе са руског гаса на амерички и друге изворе ЛНГ‑а коштао је пар стотина милијарди евра у протеклих неколико година.

„Сјеверни ток“

Док Европа наставља да гради нову гасну мрежу кроз ЛНГ терминале и интерконекције, у позадини се отвара могућност да нека од великих америчких енергетских компанија преузме контролу над Сјеверним током 2.

Тај корак, који би био и комерцијално и стратешки значајан, Вашингтону би омогућио директан утицај на један од најважнијих гасних токова ка Европи, већ и учврстила позиција САД као кључног арбитра у снабдијевању континента.

Међутим, аналитичари упозоравају да би стварна промјена власништва могла бити углавном формална: руски гас би и даље стизао у Европу, али преко америчке компаније, која би само промијенила етикету испоруке и наплаћивала провизију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.