Вехабије и тероризам срамота БиХ

Жељка Домазет
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Вехабије и тероризам срамота БиХ

СAРAЈЕВО - Вехабије и тероризам су срамота БиХ, коју Европа због тога третира као сталну пријетњу миру, а сваког грађанина БиХ као потенцијалног терористу. Зато ћемо тражити забрану свих организација које се на било који начин доводе у везу са тероризмом.

Рекао је то јуче замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламента БиХ Милорад Живковић током расправе о терористичком нападу у Бугојну и акцији "Свјетлост" у Маочи у Парламенту БиХ.

- Морају се испунити три предуслова да би се разговарало о конкретним мјерама: политичка воља, законодавни оквир и ефикаснији инструменти за спровођење закона. Како видимо, политичке воље у БиХ нема да се то ријеши, законодавни оквир би морао да проистекне из те политичке воље, а све организације које се баве борбом против овог зла у БиХ говоре да немају ни материјалне ни људске ресурсе да му се супротставе - казао је Живковић.

Додао је да ће СНСД ускоро у процедуру упутити приједлог измјена и допуна Кривичног закона БиХ којим се забрањује дјеловање организација повезаних на било који начин са тероризмом.

Живковић је казао да веома брине то што број особа спремних за терористичке акције у БиХ рапидно расте.

- Прошле године се манипулисало цифром од 500 таквих особа, а ове године од 3.000. Сваки дан је стање озбиљније и треба га сасјећи у коријену. Овај проблем, ако адекватно не реагујемо, биће највећи проблем у будућности, како БиХ тако и Европе - истакао је Живковић. Додао је да треба раздвојити питање добијања безвизног режима од питања безбједности и пута БиХ ка ЕУ.

- Либерализацију визног режима су сви добили, а ми смо испунили све услове и нисмо - сматра Живковић.

Нагласио је да је питање тероризма питање живота и суживота свих у БиХ, које је тежак болесник који треба да се суочи са проблемом.

Образлажући због чега српски посланици неће подржати Закон о заштити тајних података за који су бошњачки политичари рекли да је услов за ЕУ и либерализацију визног режима, Живковић је казао да "ничим изазвани неки политичари сами дижу љествицу и постављају нове услове".

Шеф клуба посланика СНСД-а Драго Калабић рекао је да је расправа о проблему тероризма у БиХ вођена без уважавања чињеница и да је њен резултат "дупло голо".

- У БиХ постоји опструкција борбе против тероризма и не постоји политичка воља да се са њим обрачуна. Министарство безбједности нас је недавно обавијестило да у БиХ не постоји опасност од тероризма, а сада добијамо податке да у БиХ постоји више од 3.000 људи који су потенцијални терористи. То је јасан показатељ да постоје опструкције - истакао је Калабић.

Додао је да је РС носила тешки терет због хашких оптуженика и са тим се суочила.

- Сада је терет на ФБиХ када је ријеч о терористима и са тим теретом треба да се суочи, а не да га опструише - рекао је Калабић.

Посланик СДA Бакир Изетбеговић казао је да је Харис Чаушевић, који је извео терористички напад у Бугојну, "бивши рокер и човјек који се налази у стресу". Констатовао је да је ријеч о "бенигном случају и да од тога не треба правити малигни проблем" и да му "није јасно како се од једног случаја прави 3.000 случајева".

- Да нисам прочитао извјештај директора ОБA, слушајући расправу појединих посланика помислио бих да је узрок тероризму у БиХ и терористичком нападу рокенрол - каже посланик СНСД-а Жељко Кузмановић.

Посланик СДС-а Мирко Околић, који је и предсједавајући Комисије за контролу над радом Обавјештајно-безбједносне агенције, казао је да податак да у БиХ има око 3.000 лица која су у сваком тренутку спремна да направе терористички акт није изненађујући.

- Тај број је већи од оног који смо добијали од надлежних државних институција - казао је Околић.

Додао је да послије Бугојна БиХ мора бити свјесна да је тероризам овдје присутан и да се са тим проблемом мора позабавити.

- Тероризам су увезли бошњачки политичари, са Aлијом Изетбеговићем на челу, током и непосредно послије рата. Он се увозио и преко сусједне Хрватске и одређених међународних институција које су омогућиле долазак муџахедина, припадника "Aл-Каиде" и других радикалних исламских организација. Требало је да напусте БиХ по потписивању Дејтонског споразума, али та дејтонска ставка никада није имплементирана и они су још овдје - констатовао је.

Коментаришући податак да су сада у БиХ за тероризам спремни и људи који су одавде, тј. бх. држављани, Околић је казао да је ријеч о великом проблему.

- Особе афроазијског поријекла завршиле су свој посао на том плану. Њихов посао је управо и био да доведу људе афроазијског поријекла који се баве регрутацијом нових кадрова у БиХ јер се они изгледом не разликују од Европљана - констатовао је Околић, додавши да је недопустиво да полицијске, безбједносне и правосудне институције јавно говоре како та лица не признају законе и немају документа БиХ, а не чине ништа да их казне.

Савјет министара БиХ јуче је разматрао закључке Представничког дома поводом расправе о информацији о стању безбједности у БиХ у 2009. години и за реализацију закључака задужио Министарство безбједности и Министарство правде БиХ.  

Колегијум Представничког дома раније је затражио од Савјета министара БиХ детаљну информацију о нападу у Бугојну.

Закон о заштити података

Бошњачки посланици који су у Представничком дому БиХ учествовали у расправи о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о заштити тајних података заузели су се за његово доношење, уз оцјену да би то помогло борби против тероризма.

Околић је негирао ове тврдње, наводећи да су то "приче за малу дјецу". Указујући на потребу досљедног спровођења постојећих закона, он је истакао да не може неко бити без докумената, као што је то случај са вехабијама у БиХ, а да не буде ухапшен. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.