Вашингтон монтли: Да ли је Трамп амерички Милошевић?

Београд - Трампа су прозвали "Силвио Берлускони Америке", али Берлусконијев стил не укључује играње с вјерским и етничким страховима, пише портал "Вашингтон монтли".

У тексту уредника портала Пола Гластриса наводи се да Трамп и Берлускони имају неколико сличности – фризуре, сумњиве односе са женама, манипулацију медијима и демагогију.

Ипак, како наводи, прикладније је и много више забрињавајуће поређење Трампа са Слободаном Милошевићем.

„Попут Трампа, бивши предсједник Југославије дошао је на ласт играјући се са етно-националистичким осјећањима чија је снага изненадила чак и њега. Те 1987. године, Милошевић – тада лојални службеник Комунистичке партије – отишао је на Косово на протест мањинских Срба против тадашње владе у којој су већину чинили Албанци. Партија је тада била против националистичких говора. Ипак, када су се Милошевићу демонстранти пожалили на однос косовске полиције према њима, рекао им је ’нико више не сме да вас бије’. Телевизијски снимак те реченица постао је, као што ми сада кажемо, виралан", наводи се у тексту.

Гластрис ту наводи да је Милошевић преко ноћи постао херој Срба широм Југославије јер се успротивио ономе што данас називамо „политичка коректност".

„Искористио је ту популарност да преузме власт над Србијом, организује протесте Срба у Босни и Хрватској и Србима омогући оружје и муницију. Током година крвопролића које су уследиле, а које је пратило етничко чишћење, логори и 100.000 убијених – новинари и страни лидери који су се сусрели са Милошевићем вратили су се са утиском да је он невјероватно сличан ономе што многи данас причају о Трампу", пише Гластрис.

Према његовим рјечима, Милошевић је "био дрзак и самоуверен, али љубазан и приватно помирљив". Осим тога, истиче и да је бивши предсједник Србије "био опсједнут контролом и манипулацијом медијима".

„Дјеловало је као да не вјерује у националистичку реторику којом се служио, али ју је користио да би стекао и задржао власт. Није вјеровао никоме осим својој породици", истиче се у тексту.

Такође, како каже, постоји још паралела.

„Сјећамо се да су распад Југославије водиле етничке и вјерске подјеле, али је ту била и велика економска компонента. Током Хладног рата Југославија је била релативно просперитетна земља, али је стандард током осамдесетих опао услијед мјера штедње због великих страних дугова. Тензије су порасле између индустријализованих сјеверних (католичких) земаља са већим приходима попут Словеније и Хрватске и сиромашнијих, пољопривредних, рударских република (већински православних) Србије и Црне Горе", истиче се у тексту.

Гластрис истиче да је као новинар 1995. године пратио дешавања у Југославији и да је провео доста времена са Србима и у Босни и у Србији.

Како наводи, упознао је доста образованих људи у Београду којима се "Милошевић гадио", али и много припадника радничке класе и руралне Србије који га подсјећају на Трампове гласаче.

„Вјеровали су да су патриотско срце и душа Југославије. Подсјећали би вас да су се Срби борили са савезницима у Другом свјетском рату, док су се Хрвати борили уз Хитлера. Говорили би да је влада минимализовала економску и политичку моћ Срба, навеће групације у земљи и да су посебне привилегије дате мањинама попут Албанаца и Хрвата. Жалили би се да те мањине захвалност показују тиме што траже већу аутономију и на крају независност, да ће то уништити Србе у тим областима гдје ће бити ’мањине у сопственој земљи’, као и да је Милошевић због тога био у праву када је подржао оружани устанак Срба", пише Гластрис.

„Уколико бисте истакли да су Срби ти који су почели са борбама и да су – због контроле тешког наоружања – они ти који су извршавали већину убијања, рекли би вам – због Милошевићевих медија – да је то само западна пропаганда. Уколико бисте сели са њима са сликама ЦНН-а на којима се виде тијела муслимана које ваде иза масовних гробница, као што сам ја радио у породици на југу Србије, рекли би вам да је ЦНН манипулисао тим сликама и да се покољ није догодио, или да уколико јесте, да Срби нису одговорни", додаје он.

Истиче да и то што је економска ситуација била све лошија и лошија, чак док су се Милошевићеви сарадници "од којих су многи били криминалци", богатили, није утицала на њихову лојалност режиму.

Гластрис наводи да је Милошевић био опортуниста, као и да сумња да је "желио да остави пустош у земљи и умре у ћелији у Хагу".

„Тек је једва слиједио логику етно-национализма који је ослободио. Тако и Трамп. Његови планови нису јасни, можда ни њему самом. Али током наредне четири године, догодиће се нешто – терористички напад радикалих исламиста, љевичарски протести на којима ће полицајац да буде убијен, радикални десничари ће заузети државни посјед – који ће га тестирати. Да ли ће се савити под нормалним притиском канцеларије и поступити са уздржаношћу, или на начине који подстиче базу његових сљедбеника и који ће само довести до још више насиља. Надам се и очекујем оно прво. Његова дјела и акције током кампање јасно имплицирају да ће се догодити ово друго."

Како каже, "На срећу, не морамо да пасивно прихватимо шта год да Трамп одлучи".

„Сједињење Државе 2017. нису Југославија 1995. године. Имамо дуже и дубље разумијевање демократије и већи систем провјера и расподјеле. Али у наредне четири године тај систем ће бити тестиран. Сви морамо учинити наш дио како не би пропао", закључује Гластрис.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.