Вашингтон мијења правила игре: Сарајево остаје без помоћи ОХР-а

БАЊАЛУКА - САД су послале јасан сигнал да одустају од улоге политичког арбитра и главног инжењера унутрашњих процеса на западном Балкану, укључујући и БиХ, те да напуштају дугогодишњи концепт изградње држава и нација. Порука је суштински једноставна, Вашингтон више не намјерава да обликује политичке системе у региону, већ да унутар постојећих штити и оптимизује сопствене интересе.

Наводи се то у извјештају Стејт департмента упућеном на адресу америчког Конгреса, а који се бави промовисањем регионалне стабилности и економског просперитета на просторима западног Балкана. У документу се експлицитно констатује да је ера изградње нација под вођством САД завршена, чиме се, према оцјени аналитичара, затвара период у којем је Вашингтон имао улогу кључног политичког арбитра у постдејтонској БиХ и ширем региону.

Заокрет

Иако Стејт департмент формално потврђује подршку Дејтонском мировном споразуму, суверенитету и територијалном интегритету БиХ, уочљив је н заокрет у приступу. У документу се више не помињу досадашње политичке фразе - изградња функционалне државе и међународни интервенционизам.

Умјесто тога, у први план долази стабилност, уз поруку да домаћи актери морају преузети примарну и далеко већу одговорност за унутрашње процесе. Како се даље наводи у овом извјештају, приоритет САД је да локални актери рјешавају сопствене изазове, умјесто да се ослањају на сталну спољну интервенцију и надзор.

Овај приступ, односно заокрет у Вашингтону и Бијелој кући, није нов. Он је већ најављен кроз изјаве високих америчких званичника, међу којима се издвајају наступи подсекретара Кристофера Ландауа у Дејтону, као и касније поруке потпредсједника Џеј Ди Венса. Сада тај политички правац добија и институционалну форму у званичним документима.

Главобоља

У практичном смислу, ова промјена се најдиректније одражава на БиХ, а посебно на однос према Републици Српској. Уочљиво је ублажавање инструмената директног политичког притиска, укључујући и санкциони режим, као и редефинисање улоге високог представника.

Ове поруке требало би највише да забрину политичке структуре у Сарајеву. На ово указује и дипломата Лучиано Калужа, коментаришући садржај новог документа објављеног на службеним страницама Стејт департмента.

Како каже, америчка спољна политика према балканским просторима несумњиво се промијенила. Она је далеко прагматичнија када је у питању рјешавање разних изазова, па и оних везаних за БиХ.

- Поруке да неће више бити изградње нација и држава много говоре. Тај модел се очигледно показао као неуспјешан и нова америчка администрација је тога постала свјесна. Због тога су и ове посљедње поруке такве какве јесу, да домаћи политичари морају сами рјешавати изазове с којима се суочавају, без међународног интервенционизма. Ту се наравно мисли и на ОХР, који је до сада злоупотребљавао своје надлежности. Из документа се може видјети да САД сада БиХ остављају изабраним политичким структурама – истакао је Калужа.

Почетак краја

Овај дипломата подсјећа и да је то на чему Република Српска заговара годинама, па и деценијама. Сматра да се због оваквог заокрета у спољној америчкој политици политичко Сарајево сада суочава са великим проблемом, јер су до сада своју политику градили управо на тој помоћи са стране и интервенционизму ОХР-а, па и неизабраних високих представника.

- Бошњачке политичке елите треба коначне да схвате да Бањалука и Мостар треба да буду далеко ближи Сарајеву него Кацеларија високог представника или неке иностране амбасаде. Да је било тако, о томе најбоље говоре недавне изјаве бившег америчког амбасадора у БиХ Мајкла Марфија, који је признао да је био креатор политике у Сарајеву, те да је био идејни творац такозване "Тројке" -каже Лучиано.

Става је и да све ово у неку руку представља почетак краја ОХР-а, каквог смо познавали. Како каже, можда ова канцеларија још неће бити затворена, али ће њена будућа улога бити корјенито редефинисана, ограничена и враћена у оквире Дејтонског мировног споразума.

Акценат на економији

У истом документу Стејт департмента наглашена је и економска димензија новог приступа САД земљама западног Балкана. Он се више не посматра примарно као простор политичке трансформације, већ као зона геоекономског надметања и инфраструктурног повезивања. Регион се дефинише као простор стратешких транспортних коридора, енергетских ресурса и потенцијала за америчке инвестиције.

Вашингтон у том контексту ставља акценат на побољшање пословног амбијента, јачање правне сигурности и уклањање баријера за америчке компаније, али истовремено и на контролу стратешких инвестиција, како би се ограничио утицај Русије и Кине. Тако се тежиште америчке политике постепено помјера из сфере институционалног обликовања држава у сферу економског позиционирања у кључним секторима.

Планови

Енергетика у том контексту постаје централна тачка америчког ангажмана. Смањење зависности од руског гаса и интеграција региона у западне енергетске токове означени су као стратешки приоритети. У фокусу су течни природни гас, нуклеарне технологије и обновљиви извори енергије.

БиХ се у том оквиру појављује кроз конкретне инфраструктурне пројекте, попут Јужне гасне интерконекције са Хрватском, али и кроз ширу мрежу регионалног енергетског повезивања. То у пракси значи да ће се америчко присуство у БиХ све мање мјерити политичким интервенцијама, а све више кроз енергетске пројекте, инвестиције и инфраструктурне коридоре.

И овај правац није без претходне теоријске и политичке артикулације. Амерички стручњак за управљање конфликтима Едвард П. Џозеф је у својој анализи "Како Трамп може поправити дефектни мировни споразум БиХ" изнио тезу да БиХ може постати "европски Вијетнам" – земља која би из постконфликтне стабилизације прешла у фазу снажног економског раста заснованог на страним инвестицијама и специјалним економским зонама.

Дејтон плус

Џозеф предлаже модел "Дејтон плус", који не подразумијева нови споразум, већ дубоку функционалну и економску ревизију постојећег система. У центру тог приступа је такозвана бизнис дипломатија – стабилност кроз инвестиције, а не кроз политички интервенционизам.

Економски модел који он описује заснива се на специјалним индустријским зонама, пореским олакшицама и доласку великих страних компанија. БиХ би се развијала по секторима: Бањалука као ИТ и аутомобилски кластер, Мостар као енергетски и туристички центар, Тузла као логистички и индустријски чвор, а Сарајево као регионални хаб за услужне и технолошке дјелатности. У ширем смислу, тај модел подразумијева већу економску аутономију ентитета и функционалну трансформацију дијелова административног система у економске регионе.

У безбједносној димензији, предложено је и ограничено америчко присуство ради стабилизације и заштите кључне инфраструктуре, док би политички процеси били све више потиснути у домен унутрашњих договора.

На крају, суштина новог приступа своди се на једну промијењену логичку матрицу. БиХ више није пројекат који треба политички обликовати, већ простор који треба одржавати стабилним и економски функционалним.

Трн у оку

У документу Стејт департмента Русија и Кина помињу се само у контексту америчке економске и геополитичке стратегије на западном Балкану. САД ће, према наводима из овог извјештаја, настојати да кроз унапређење пословног амбијента и контролу стратешких инвестиција ограничи њихов утицај у региону. Нема детаљне политичке анализе њихових активности, већ се оба актера посматрају као спољни конкуренти у сфери инвестиција, инфраструктуре и енергетике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.