Васић: Неопходно заштитити прерађивачку индустрију

Сарајево - У преговорима о адаптацији Споразума о стабилизацији и придруживању /ССП/ ЕУ неопходно је заштитити прерађивачку индустрију БиХ, нарочито њен пољопривредни сектор, упозорава потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Немања Васић.

У интервјуу Срни Васић истиче да прерађивачка индустрија не би издржала притисак цијена из ЕУ и њена производња би опала, што би угрозило више од 100.000 радника који су запослени у овој грани привреде.

"Дошло би и до огромног смањења прихода у буџетима у БиХ. Најугроженија би била кондиторска индустрија, производња месних прерађевина, млијека и млијечних производа, односно прехрамбена индустрија, а њу и третира Споразум - тих седамдесетак производа", појашњава Васић.

Преговарачки тим БиХ за заштиту прерађивачке индустрије требало би да инсистира на огромним подстицајима које дају земље ЕУ својим произвођачима, како не би смањили производњу, након забране извоза у Русију и пласирања производа на алтернативна тржишта, међу којима је и БиХ.

"У оба споразума са ЕУ пише да земља у коју се увози производ има право да уведе прелевман или други вид ограничења у висини подстицаја који даје земља у којој се та роба производи", напомиње Васић.

Он указује да је мало теже, али не и немогуће, утврдити висину подстицаја јер су они обично "прикривени" зато што се дају у разним фазама производње, а ријетко за финални производ.

Када се анализира увоз у БиХ, уочава се да није било производа из Бразила, Аргентине и других држава јер су цијене из ЕУ биле најповољније, а ријеч је о квалитетним производима, што је показатељ да је Унија постигла ефекат који је жељела – пласирала је велики дио својих производа на тржиште БиХ.

Потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ наглашава да у првој фази преговарачки тим БиХ мора да задржи мјере које су до сада биле - или путем царина или посредством прелевмана.

Према Васићевим ријечима, ако се у преговорима не може задржати "статус кво" и ако се од БиХ очекује да направи неки уступак, онда би он могао да буде за одређени број производа који је био на квотама.

Ријеч је о одређеној количини робе из ЕУ која је на тржиште БиХ могла доћи без царина, а путем тих квота плаћала се царина.

"Логично би било да се све квоте гдје смо имали 1.000, 2.000 или 3.000 тона, а које нису никада биле искориштене до краја, комплетне ставе на бесцарински увоз јер и оно што је било одобрено није искориштено", предлаже Васић у интервјуу Срни.

У другој фази уступака ЕУ могло би бити "попуштање" у висини прелевмана и царина, а то би вјероватно требало бити у области примарне, а потом и прерађивачке производње.

"Хрватска ће ићи оштро са својим ставом, вјероватно и са уцјенама, на које БиХ не смије пристати јер би то било њено економско самоубиство. Не треба да пристанемо на уцјену у вези са извозом производа из БиХ у ЕУ јер је посриједи воће и поврће које неће бити актуелно до јесени", истиче Васић.

Ако се анализира комплетан уговор БиХ, царинско оптерећење на извоз прозвода из БиХ је око 4,7 милиона КМ, што за два ентитета није превелика сума да је "преузму" од произвођача, јер је то знатно мање од прихода на царине и прелевмане који су прошле године износили 200 милиона КМ.

Васић сматра да је добро што је БиХ добила прилику за извоз млијека и млијечних прерађевина из БиХ у ЕУ, али упозорава да је проблем произвођача то што су неконкурентни у цијени.

Он подсјећа да БиХ извози кромпир, рибу и вино захваљујући квалитету тих производа и оцјењује да је будућност БиХ у производњи органске хране.

Када је ријеч о плану рада Коморе за наредну годину, Васић најављује да ће она наставити са гранском организацијом јер се то показало јако добрим, те са едукацијом привредника путем организовања стручних семинара и округлих столова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.