Валентин Инцко: Уставна реформа није услов за затварање OHR-а

Уставна реформа није један од услова и циљева за затварање OHR-а, не постоји скривени циљ међународне заједнице да се она уврсти у те циљеве и услове.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко.

Инцко је додао да је уставна реформа ипак један од кључних приоритета и ЕУ и шире међународне заједнице, јер се БиХ мора промијенити и прилагодити како би могла функционисати у оквиру ЕУ.

* ГЛAС: Током недавног сусрета са делегацијом америчких конгресмена изјавили сте да је крајње вријеме да почне процес уставне реформе у БиХ. Због чега?

ИНЦКО: Промјена Устава БиХ је неминовност уколико земља жели да убрза свој пут ка Европској унији. Са постојећим Уставом, БиХ једноставно не би могла функционисати у оквиру Уније. Очигледно је, дакле, да до промјена мора доћи, али носиоци тих промјена морају бити домаћи лидери. Мишљења сам да и лидери политичких странака увиђају да БиХ мора постати функционалнија и јефтинија држава и ја бих заиста желио да странке поновно започну разговоре о уставним промјенама. Aко је било могуће постићи договор око уставних амандмана за Брчко, вјерујем да је могуће успјешно постићи и договор за остала питања. Странке ће у овом процесу морати показати спремност на компромис! То је једини начин да земља крене даље.

* ГЛAС: Је ли то услов за затварање OHR-а?

ИНЦКО: Овдје морам разјаснити још нешто што се почело појављивати у одређеним медијима. Уставна реформа није један од услова и циљева за затварање OHR-а, не постоји скривени циљ међународне заједнице да се она уврсти у те циљеве и услове. Но, уставна реформа јесте један од кључних приоритета и ЕУ и шире међународне заједнице. Европска унија је спремна да помогне БиХ у овом процесу, али свима мора бити јасно да је то у основи задатак БиХ. БиХ се мора промијенити и прилагодити ЕУ, а то укључује и промјену Устава како би земља успјешно могла функционисати у оквиру ЕУ.

* ГЛAС: Како гледате на судбину "прудског процеса", с обзиром на то да је лидер СДA Сулејман Тихић давно казао да је "прудски процес" мртав?

ИНЦКО: Mислим да не постоји замјена за дијалог и компромис. Састанак лидера у Дубровнику најавио је нову фазу у политичком процесу. Оно што је потребно да би се процес дијалога успјешно наставио јесте један новији, шири формат, у који ће бити укључено више политичких странака. Са своје стране, ја ћу такође учинити све што могу да би се унаприједила политичка ситуација у земљи и да би се постигао напредак у испуњавању услова и циљева које је поставио Савјет за имплементацију мира, као и да се постигне напредак у испуњавању задатака из Европског партнерства, Споразума о стабилизацији и придруживању итд.  

* ГЛAС: Неки бошњачки политичари говоре о могућности обнове сукоба у БиХ. Колико овакви иступи угрожавају европски пут БиХ?

ИНЦКО: Негативна реторика у БиХ је, нажалост, постала честа појава, долази са свих страна и већ је самој себи постала сврха. Чини ми се да грађани полако постају имуни на различите изјаве којима их бомбардују са свих страна и окрећу се реалним проблемима. Наравно да негативна реторика не доприноси европским тежњама БиХ, управо супротно. Осим реторике, у БиХ имамо и ситуацију да су неке државне институције намјерно блокиране, што свакако није добро.

* ГЛAС: Честе су оптужбе да је Република Српска кочница реформских процеса и интеграција БиХ у евроатлантске структуре. Мислите ли и Ви тако?

ИНЦКО: Чињеница да неки од високих политичких функционера из Републике Српске нападају легитимитет институција – судских, тужилачких, полицијских, економских, обавјештајних и одбрамбених – и на челу су настојања да се раније реформе усмјерене ка изградњи државе, као и оне које је диктирала ЕУ врате уназад никако се не може окарактерисати као напредак на европском путу, зар не? Закључак је више него очигледан.

БиХ је задња два мјесеца потрошила концентришући се на закључке Народне скупштине Републике Српске који су били антидејтонски и антиуставни, умјесто на конструктивна питања и то у будућности не би смјело бити тако. Надам се да ће чињеница да ће Србија, Црна Гора и Бивша Југословенска Република Македонија ускоро добити укидање визног режима за своје грађане послужити као својеврсна шок терапија за политичке лидере у БиХ и послужити као катализатор за даље спровођење реформи. Говорећи о визном режиму, морам истаћи да не требају дебате ко је крив, а ко није. Енергију треба усмјерити на проналажење рјешења. Ситуација је јасна – имамо Мапу пута и треба испунити услове.

* ГЛAС: Колико је демократски то што имате "бонска овлашћења" са којима сте у овом тренутку изнад закона и Устава ове земље?  

ИНЦКО: Та овлаштења су дио мандата високог представника. Све док је OHR у БиХ, високи представник на располагању има и тај механизам за спровођење свог мандата. Она ће бити укинута кад БиХ докаже да овлаштења више нису потребна. Бонска овлаштења имају конкретан циљ, а то је стабилност БиХ.  

* ГЛAС: Бивши високи представник у БиХ и садашњи министар иностраних послова Шведске Карл Билт казао је да "све док у БиХ постоји OHR политички процес није контролисан на локалном нивоу и напредак БиХ у интеграцији у ЕУ може бити само дјелимичан". Како то коментаришете?

ИНЦКО: Савршено је логично да БиХ не може ући у Европску унију са OHR-ом, то никоме не пада на памет. Aли, у БиХ се морају паралелно одвијати најмање два процеса: један усмјерен на испуњавање услова и циљева које је поставио Савјет за имплементацију мира како би могло доћи до трансформације OHR-а у Канцеларију специјалног представника Европске уније и други, усмјерен на испуњавање захтјева из Споразума о стабилизацији и придруживању и Европског партнерства које је БиХ потписала са Европском унијом. Затварање, односно трансформација OHR-а апсолутно не смије бити изговор домаћим политичарима да не чине ништа на плану приближавања Европској унији.  

* ГЛAС: Колико је реална Ваша најава да би OHR могао да буде затворен у октобру ове године?

ИНЦКО: Боље би било да ово питање поставите домаћим политичарима, јер то зависи од њих. Политички лидери су ти који морају доказати међународној заједници и ЕУ да су у стању испунити задатке који су неопходни за затварање OHR-а, прије но што се БиХ буде могла сматрати озбиљним кандидатом за чланство у ЕУ. Савјет за имплементацију мира у новембру ће одлучити да ли су испуњени ти услови.

Циљ

Циљ Европске уније и шире међународне заједнице, наравно и СAД, јесте стабилна БиХ као пуноправна чланица ЕУ. Да ли ће бити резултата, не зависи само од међународне заједнице, већ највише од ваших лидера. Што прије се они договоре, то прије ћемо имати резултате. Ја бих, наравно, волио да се тај помак догоди што прије. Охрабрује чињеница да су лидери политичких странака, те предсједавајући оба дома Парламента БиХ потврдили да, у свјетлу тежњи БиХ да се прикључи ЕУ, она треба да постане функционалнија држава, казао је Инцко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.