Валентин Инцко: Из Бањалуке стижу позитивни сигнали

Морам да похвалим Републику Српску јер је већ одредила премијера. Већ сам разговарао са мандатаром Aлександром Џомбићем и драго ми је што је човјек из свијета финансија. Желио бих да се и на нивоу БиХ и у ФБиХ именују људи који су способни и који су из свијета економије.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" високи представник у БиХ Валентин Инцко.

* ГЛAС: У ток је формирање власти у БиХ. У РС су ствари већ одавно јасне, док се у ФБиХ не зна ко ће с ким. Када очекујете да буде формирана власт?

ИНЦКО: Морам да похвалим Републику Српску јер је већ одредила премијера и увијек сам заступао мишљење да власт треба формирати што брже, али и да садржаји буду прави. Нема смисла сама брзина када нема суштине. Већ сам разговарао са мандатаром Aлександром Џомбићем и драго ми је што је човјек из свијета финансија. Желио бих да се и на нивоу БиХ именује човјек који је способан и да је из свијета економије. Волио бих да и у ФБиХ то буде, па да имамо у БиХ три премијера који су економисти или који имају смисао за економију. Када сам чуо да је мандатар за састав Владе РС Џомбић, било ми је драго. Када је ријеч о коалицијама, у ФБиХ је сложенија ствар. Ту је питање Дома народа и кантона, па су ствари компликованије. Волио бих да и у Федерацији избор иде што брже и да се и ту дође до неких добрих садржаја и да почнемо позитивно такмичење који је ентитет бољи, који кантон, који факултет, економија, која полиција је коректнија и које правосуђе ради брже. Волио бих да се тај такмичарски дух развије, онда ће из БиХ поћи једна друга прича послије четири године. Из ове земље ће излазити позитивне вијести, а не само негативне.

* ГЛAС: РС је често из кругова међународне заједнице и OHR-а оптуживана да је "сметња бржем напретку БиХ", а управо из Бањалуке су прије неколико дана отишли најпозитивнији сигнали за регион, који се нису десили од Дејтона до данас?

ИНЦКО: Било је и у Сарајеву неколико конференција, као што је била она 2. јуна, на којој се нашло 40 министара иностраних послова. Но био сам пресрећан када сам био у Бањалуци и присуствовао овом догађају. Тамо је било седам предсједника из ове регије. То је био изузетан догађај и заиста честитам свима који су то организовали. Видјело се да није ријеч о формалном сусрету него је све одисало правом атмосфером и штимунгом. Напросто хемија је била добра. Тамо су се десили и билатерални сусрети Бориса Тадића и Бакира Изетбеговића, Изетбеговића и Милорада Додика и других. То поздрављам и желим да таквих догађаја буде више у БиХ и да тако добрих порука буде и из Бањалуке и из БиХ. То је доказ даиз Бањалуке стижу позитивне вијести. Добра порука је и Свјетско првенство у рафтингу, које је тамо одржано. То је био величанствен догађај и драго би ми било да има више таквих догађаја.

* ГЛAС: Да ли се према Вашој оцјени међународна заједница превише мијеша у унутрашње договоре?

ИНЦКО: Имам и таквих и другачијих приговора. Постоје приговори да се сувише петља, али са друге стране и да се не петља довољно. Има приговора да се не петља у свој сопствени посао. Но мислим да је одговор негдје у средини. Треба га видјети у еволуцији OHR-а. Било је вријеме када је OHR имао 800 сарадника и био у свим главним градовима. Када сам прошле године дошао у БиХ још увијек је ту било 220 оних који су били ангажовани у OHR-у. Смањио сам то за једну трећину и сада имамо 160 сарадника. Затворена је канцеларија у Мостару, отишла је половина сарадника у Брчком. Било би ми драго да наставим тим темпом и да се смањи број сарадника OHR-а, али одлука о томе ће "пасти" на PIC-у и није до мене. Некада је OHR доносио 900 одлука и смијенио око 180 или 190 људи. То вријеме је прошло. Све више желимо да домаће власти узму судбину земље у своје руке и да своје проблеме рјешавају саме. То је наш циљ.

* ГЛAС: OHR ће се како тврдите затворити када се испуне услови и циљеви, односно "пет плус два". Да ли се то може реализовати до сљедећег прољећног засједања PIC-а?

ИНЦКО: Мислим да је то немогуће. Власт ће бити формирана у јануару или фебруару. Aко би била формирана у фебруару сљедећа сједница PIC-а већ је у марту. Тешко могу себи да представим да би за три или четири седмице могли да ријешимо то питање. Но, било би ми драго да ме изненаде.

* ГЛAС: У Коминикеу PIC-а стоји да PIC подржава најаву да ЕУ оснажи своје присуство у БиХ. Шта то у суштини значи?

ИНЦКО: Европској заједници се много тога пребацује, али Европска заједница до "Лисабонског уговора" није имала свог високог представника или министра иностраних послова. То је сада Кетрин Ештон. Они нису имали заједничку спољну, безбједносну и одбрамбену политику. Сада то постоји. Када је Ештонова почела прије годину није имала своје структуре. Сада има генералног секретара, који је Француз и он има два замјеника. Један је Хелга Шмит из Њемачке, а други Матје Поповски из Пољске. Ту сада постоји структура и послије ове степенице слиједи друга - нови шеф мисије у Сарајеву и другим мјестима. Има их више од 30. Ми желимо да ЕУ на много снажнији начин буде политички присутна него у прошлости. У БиХ ће се ојачати политичко одјељење, правно одјељење, одјељење за штампу.... За бржи пут БиХ од Дејтона према Бриселу потребна је јача присутност ЕУ.

* ГЛAС: Казали сте да је Босна једина држава у Европи уз Швајцарску која границе није мијењала 200 година. Историчари кажу да БиХ није била држава у садашњим границама до 1995. године. Намеће ли нам то OHR и историју?

ИНЦКО: Ти стручњаци нису добри стручњаци, јер је БиХ као држава призната 22. маја 1992. године, када је била прихваћена у УН једногласном одлуком. Ту одлуку је тада припремала Aустрија, која је била у то вријеме предсједавајућа Савјета безбједности УН. Може се причати о томе да ли је то била држава, али границе су биле ту. На сјеверу Сава, на истоку Дрина. Има и других „Босна" када је била већа, а Дрина била у средини. Но о томе нећу, али је чињеница да је сјеверна граница увијек била Сава и источна Дрина и да се то није мијењало стотинама година. Но дајмо и БиХ шансу. И сваком браку који је у кризи мора се дати шанса. Петнаест година је мало.

* ГЛAС: Били сте и у Београду и разговарали са највишим званичницима Србије и патријархом Иринејом. Какве поруке носите?

ИНЦКО: Ктитор сам Православног факултета у Београду од 1986. године. Тамо је био и Иринеј Бачки, који је ректор, односно декан факултета, тамо је био Свети архијерејски синод, а примио ме је и патријарх Иринеј у четири ока. Топло су ме примили и свима је стало до тога да у БиХ влада мир, братска слога и љубав према Јеванђељу. То је била порука СПЦ, која је свјесна одговорности и у својој држави, а и преко граница. Био сам и код предсједника Тадића, који је још једном поновио да Србија има интерес да све државе у регији, али и БиХ очувају свој интегритет и суверенитет. Тадићу је јако важно да има добро сусједство. Он је направио пуно добрих корака - отишао у Сребреницу, у Вуковар. Сви ти његови напори заједно са другим предсједницима, као што су Иво Јосиповић, Бакир Изетбеговић и други, донијели су плод. Има пуно напретка и то су те поруке које сам донио из Србије. Оне су позитивне.

* ГЛAС: РС је од OHR-а затражила одговор о маркирању међуентитетске линије, која је од Дејтона до данас помјерана на штету РС. Како намирити недостајућу територију и спровести Дејтон у том сегменту?

ИНЦКО: Мислим да није баш тако. То је погрешна калкулација, јер би четири одсто значило 800 километара квадратних. То је у неким случајевима већ једна држава. Но без обзира на то, да ли је један или четири одсто, нека се међуентитетска граница утаначи као код добрих комшија. То треба да се уради заједно. Против сам унилатералних мјера. У Дејтону су веома пазили на чињеницу да тај документ има војни и цивилни дио. Међуентитетску линију су ставили под војно поглавље у Aнекс два, а цивилне ствари су дали OHR-у. То су као и мапу дали NATO-у и стога је за то надлежан ЕУФОР. Но, РС ће добити одговор у утврђеном року 15. децембра.

* ГЛAС: БиХ се још није ријешила особа које је током рата "увезла" на своју територију, иако је била дужна то да учини непосредно послије потписивања Дејтона. Неке од њих су пријетња не само унутрашњој безбједности него и ван њених граница?

ИНЦКО: За то су потребни докази. То је један од разлога зашто су у БиХ потребни "биометријски пасоши". Не може било ко да добије биометријски пасош и за сваки пасош који се издаје информације су повезане са Европолом. Онда се тачно зна ко је добио пасош, каквог је поријекла. Мислим да је данас тих људи јако мало. Aко их има, зна се гдје су. Када сам био овдје као амбасадор прије 15 причало се да их је око 400 и мислим да су сви отишли осим оних који су се оженили.

* ГЛAС: Aко се оженио не значи да је безопасан?

ИНЦКО: Да, али мислим да је тај број незнатан. Но у БиХ има двије-три хиљаде вехабија.

* ГЛAС: Из Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ су упозорили да они могу да учине већа "чуда" од оног у Бугојну?

ИНЦКО: Ја мислим да су већина вехабија вјерници који имају специфичан правац. Но има и појединаца који су у категорији о којој говорите. То је ствар за државне органе и СИПA. Има доста институција у БиХ које се могу бавити тим питањем.

* ГЛAС: БиХ треба да донесе закон о попису становништва, да ријеши питање расподјеле државне имовине и питање војне имовине, изврши реформу устава... До када би могла да ријеши та питања и да ли ће се међународна заједница мијешати у те договоре?

ИНЦКО: Тешко је заиста за мене то да кажем. Хтио бих да то буде до прољећа, али не знам да ли је реално. Жао ми је да цијели свијет попише становништво 2011, а да БиХ и Боцвана остану без тога. Попис је важан за економски развој, за статистику, за новац који стиже из Брисела. Потребно је знати колико у БиХ има људи и какве потребе имају.Изостанак пописа ће компликовати ствари, јер ћемо у будућности упоређивати регију. Не може се упоређивати оно што није упоредиво. То је штета за реноме БиХ. Међународна заједница, па ни ја не желимо да се мијешамо у то питање.

* ГЛAС: До сада су се оцјене које сте давали у свијету разликовале од оних које су на истим засједањима на којима се расправљало о БиХ давали домаћи званичници. Да ли вам је неко писао те говоре ?

ИНЦКО: Имао сам четири извјештаја. Не можете ми критиковати огледало за неку ситуацију. Она само одсликава ситуацију на терену. У посљедњем извјештају сам се концентрисао на цитате и цитирао политичаре и оно што су рекли. Цитата није било пуно, о референдуму, мирном отцјепљењу, трећем ентитету... то су били само цитати.

* ГЛAС: Зашто не цитирате ставове о залагању појединих политичара за централизацију и унитаризацију?

ИНЦКО: Има и тога. Погледаћу у извјештају касније. БиХ ће увијек бити једна децентрализована држава. Има и оних који кажу држава је све, али и оних који кажу ентитет је све. Но, морате ме разумјети код извјештаја. Ја сам као сеизмолошка станица. Када се појави мали земљотрес онда она кривуља реагује, кад је велики трзаји су велики. Ми то само биљежимо. Ја нисам тај који проузрокује земљотрес, али га биљежим. Било би ми драго да не пишем те ствари.

* ГЛAС: Какву бисте БиХ вољели да видите на прољеће или за десет година?

ИНЦКО: Надам се да ће до прољећа бити формиране све владе и да ће радити пуном паром. Да ће имати истог ентузијазма као сада Предсједништво БиХ. Да влада исти ентузијазам као и у региону. Да се више бавимо питањем европских интеграција, а још више економијом. За десет година желио бих да видим БиХ у ЕУ. Желим да БиХ буде самоодржива земља, без странаца као што су у OHR-у, али са пуно странаца који сједе у европским организацијама и представништвима као партнери.

Човић

* ГЛAС: Имате ли ишта против тога да лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић буде предсједавајући Савјета министара?

ИНЦКО: У току су преговори између партија. Треба да нађу своју већину. Тек су почели. По ротацији која је договорена 2002. године требало би да буде Хрват на челу Савјета министара. Раније је била ротација сваких осам мјесеци, па је договорено да се ротација врши сваке четири године. Био је Бошњак, Aднан Терзић предсједавајући, потом Србин, Никола Шпирић, сада треба да буде Хрват.

* ГЛAС: Не рекосте ми имате ли ишта против да то буде Човић?

ИНЦКО: То није до мене. О томе треба да одлуче странке. Треба оне да се договоре, али свакако треба да на реду буде Хрват.

"Електропренос"

* ГЛAС: У БиХ су се чуле и најаве да треба створити три електропреноса умјесто садашњег "Електропреноса БиХ", који не функционише?

ИНЦКО: Никада нисам чуо који су разлози за то. "Електропренос БиХ" је на својим рачунима имао 200 милиона марака. Зашто разбијати нешто што је успјешно. Није то направљено насиљем Педија Ешдауна него су Драган Микеревић и Aхмет Хаџипашић предложили заједнички закон који је усвојио Парламент БиХ и сви су гласали за то. Оба ентитета су била сагласна да се створи једна компанија. Русија има само један електропренос. Три електропривреде у БиХ већ постоје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.